Izvor: Studio B, 14.Jan.2014, 14:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marković nalogodavac ubistva Ćuruvije, Legija svedoči

Kao izvršioci ubistva uhapšeni su Milan Radonjić i Ratko Romić koji su dali izjave u beogradskoj policiji, posle čega su prevezeni u zgradu Specijalnog suda. Obojici je određen pritvor od 48 sati.

"Dominantan je za sada politički motiv za ubistvo Slavka Ćuruvije. Nekadašnji šef DB-a Radomir Marković je direktni nalogodavac prema saznanjanima koja imamo sada, da li ćemo tokom istrage doći do viših nivoa i viših nalogodavaca - zasad ne znam", rekao je tužilac za organizovani >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << kriminal Miljko Radsavljević.

Radisavljević je rekao da je bivši komadant jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija prošle sedmice izneo nove činjenice u vezi sa ubisvom Ćuruvije i da za to nije ni tražio niti dobio bilo kakve privilegije.

"Ulemek je svedok do kog smo došli i koji nam je detaljno ogovorio o svojim saznjanima a on je bio jedan od ključnih aktera u tom periodu, rekao je Radisavljević na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Tužilac misli da su Ulemekovi lični razlozi i vreme provedeno u zatvoru bili motiv za Ulemekovo svedočenje.

Radisavljević je rekao da su danas kao izvršioci ubistva uhapšeni nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i načelnik Šestog odeljenja tog centra Ratko Romić i da njhovo saslušanje u Tužialštvu za organizovani kriminal počinje u 18 sati.

Prema njegovim rečima, osumnjičeni za taj zločin su i šef DB-a Radomir Marković i pripadnik posebne službe obezbeđenja u u DB-u Miroslav Kurak. Tužilaštvo će pokrenuti istragu protiv njih a kako je naveo tužilac uskoro će biit podignuta i optužnica.

Marković je u zatvoru u Požarevcu, a Kurak nije dostupan pravosudnim organima i za njim će biti raspisana međunarodna poternica.

Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999, u jeku NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ubistvo je izvršeno oko 17 časova u Beogradu, u Svetogorskoj ulici (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa, a na četvrtom spratu i stan u kome je Ćuruvija živeo.

Ubice su u Ćuruviju ispalile 17 metaka, a zatim ga „overile" i jednim pucnjem u glavu. Sa njim je tada bila njegova nevenčana supruga, istoričarka Branka Prpa.

Na vlasti u Srbiji je bila koalicija SPS, JUL i SRS.

Radomir Marković je uhapšen u februaru 2001. Osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i četvorice članova SPO u atentatu na vođu SPO - Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999.

Radonjiću i Romiću sudi se u Višem sudu u Beogradu za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi 2000. godine. Prvostepeno su bili osdujeni na osam i sedam godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i naloženo je novo suđenje.

 

Vučić: Više nikada neće biti ubistava kao što je Ćuruvijino

Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je danas da se ubistva, kao što je bilo ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, više nikada u Srbiji neće ponoviti i da niko ne može da prođe nekažnjen.

Vučić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije podsetio da je pre nekoliko nedelja rekao da je slučaj Ćuruvije paradigma mnogih slučajeva iz prošlosti, a da oni koji hoće da reformišu zemlju moraju da se suočavaju sa slučajevima iz prošlost, što je nužno da bi se živelo u normalnoj državi.

Vučić je rekao i da je za državu važno da se danas kaže da niko nije i da neće biti izuzuzet iz istraga.

On je najavio rasvetljavanje još nekih zločina i podvukao da niko ne može da ubija nekažneno i da se nikad takvi zločini u Srbiji više neće događati.

"Želeo bih da zahvalim nekolicini ljudi koji su duboko bili umešani u ovo, a to su predsednik Srbije, ljudi iz Komisije, BIA, MUP, Tužilašto, niko u javnosti nije saznao ništa od onoga što smo radili, i za vas je bilo iznenađenje ovo što je tužilac Radisavljević rekao, a još dvoje svedoka imamo koji su potvrdili priču", rekao je Vučić.

Tužilac je posle 14 godina shvatio da ima dovoljno materijala u trenutku kada je došlo do "više živih reči koje nedvosmisleno potvrđuju zločinačku ulogu države pojedinaca koji su se to, navodno, činili u ime države", rekao je Vučić.

On se takođe izvinio što se toliko čekalo da osumnjičeni za ubistvo Ćuruvije izađu pred lice pravde, istakavši da se nada da se nišsta slično neće u budućnosti događati i da ubistva neće moći da prođu nekažneno zbog zavere ćutanja.

"Poneki su se smejali, neki i šalili, a neki nevoljno odmahivali glavom. Hvala građanima koji su verovali u našu ozbiljnosti i odgovornsoti, onima koji su predano radili , jer nije bilo lako doći do informacia i neću da optužim nikoga pre nas da nije želo da dođe do rešenja", rekao ej Vučić i naglasio da je marljiv rad i trud doveo do toga.

 

O ulozi Mire Marković posle istrage

Vučić i Radislavljević nisu želeli da kažu da li je i bivša predsednica JUL Mirjana Marković umešana u ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, istakavši da se tužilaštvo bavi dokazima i da treba sačekati da se završi istraga.

"Mi se bavimo dokazima koje imamo u rukama, a tek čekajte da se završi istraga. Prvi put da je tužilac uveren da će do početka marta moći da podigne optužnicu", rekao je Vučić novinarima u vladi.

Ponovio je da ne može da govori o druga dva svedoka koje tužilaštvo ima u vezi sa ubistvom Ćuruvije, jer bi time bila ugrožena njihova bezbednost, i dodao da je u jednom od ta dva slučaja već bilo problema, a zatim upitao "ko je uostalom relevantniji svedok tih vremena od upravo takvih ljudi".

"Koga ste mislili da nađete da svedoči, nekoga poštenog ko nikada nije radio u službi. Ta priča je proverena na još nekoliko mesta, mnogo više nego što su provereni kriminalci koji su svedočili u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića i niko to neće moći da to obori", upitao je Vučić.

Ne želeći da tvrdi da ranije nije bilo političke volje da se slučaj ubistva Ćuruvije reši, mada se, dodao je, naslušao svakakvih primedbi političara, Vučić je naglasio da je jednostavno sada bilo više posvećenosti i marljivosti.

Posebno je pomenuo angažaman Komisije u kojoj su bili Ljiljana Smajlović i Veran Matić, koji su, dodao je, svakodnevno pritiskali da se "gotovo dva meseca radilo danonoćno".

"Znali smo da smo na tragu, da je jedan od pripadnika DB rekao da je negde Ulemek nešto pomenuo, ali se verovalo da Ulemek neće o tome govoriti, ali je takođe neko pažljivo čitao dokumetaciju", rekao je Vučić i ponovio da se pokazalo da se nikome ne isplati takav zločin, koji je politički determinisan.

Radislavljević nije želeo da odgovori konkretno na pitanje da li je bilo ko od svedoka označio Markovićevu kao nalogodavca ubistva Ćuruvije, dodajući da ne može da govori u kom će pravcu teći istraga, o dokazima koje trenutno ima i do kojih će doći.

"O sadržini iskaza koji je tužilaštvo dobilo neću više govoriti, dovoljno sam rekao o motivima", rekao je Radisavljević.

 

Branka Prpa: Kurak nije ubica

 

Branka Prpa, udovica ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, izjavila je da Miroslav Kurak nije pucao u Ćuruviju 11. aprila 1999. godine.

Branka Prpa je za novi broj NIN-a, koji će iz štampe izaći u četvrtak, rekla da je Kurak za nju novo ime.

"Za mene je to novo ime, ali on nije pucao u Slavka. Ne liči mi na tu osobu. Drugog koji je mene sa leđa udario pištoljem po glavi nisam videla", rekla je Branka Prpa.

Ona je potvrdila da je videla Ćuruvijinog ubicu i opisala ga: "Bio je mlad, imao je crnu kapu i bio obučen u crno. Ta hladnoća, taj mir nekog ko oduzima život, to pamtim".

Branka Prpa je navela da ju je policija, iako je videla lice čoveka koji je pucao, prvi put pozvala da rekonstruiše lik ubice tek u novembru 2000. godine, 19 meseci posle ubistva, a poslednji put je kao svedok ubistva bila u Okružnom sudu u januaru 2007.

"Sada smo evo u 2014. i od tada nije bilo ničeg vrednog pomena, niti su sa mnom više kontaktirali", kazala je Branka Prpa.

Ona je istakla da je bilo raznih manipulacija i u štampi i da je zato vrlo oprezna. "Objavljen je foto-robot potencijalnog ubice koji se meni posle javio iz Finske. To su sve bile nameštaljke, policajci takvo puštanje u javnost raznih dezinformacija zovu 'zečevi". I to traje do danas", kazala je Branka Prpa.

 

Ćuruvija: Od zagrebačkog Danasa, preko Borbe, do Telegrafa i Evropljanina

Slavko Ćuruvija rođen je u Zagrebu, avgusta 1949. godine. Političke nauke diplomirao je u Beogradu.

Radio je u preduzeću Mašinogradnja u Beogradu, bio stalni honorarni saradnik lista Danas iz Zagreba, Centra za društvena istraživanja, a od 1984. radio je kao analitičar u Upravi za analize Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove.

Od 1986. do 1994. bio je komentator, urednik unutrašnje političke rubrike, a potom i glavni i odgovorni urednik Borbe. U tom periodu, između ostalog, pratio je stanje na Kosovu i Metohiji, pa se tao našao u grupi novinara koja je izveštavala tokom skupa u Kosovu Polju, 24. aprila 1987. godine, kada je Slobodan Milošević održao njegov poznati, često citiran, govor u kojem je Srbima s Kosova i Metohije poručio da "niko ne sme da ih bije".

Ćuruvija je sarađivao u Komunistu, NIN-u, Vjesniku, Večernjem listu, Nedelji, Pobjedi, radio je dokumentarne emisije za TV Beograd, TV Politiku, priloge za TV Sarajevo.

Sa Momčilom Đorgovićem 1994. godine osnovao je Nedeljni telegraf, a potom 1996. i Dnevni telegraf, prvi privatni dnevni list u Srbiji devedestih. Magazin Evropljanin osnovao je 1998.godine.

Dnevni telegraf zabranjen je oktobra 1998, a prostorije zapečaćene, potom je zaplenjena imovina firme DT-pres.

Zbog tekstova i ilustracija u Evropljaninu oktobra 1998. sud u Beogradu izrekao je Ćuruviji i njegovom preduzeću ukupnu kaznu od 2,4 miliona dinara.

Nova kazna od 1,2 miliona dinara preduzeću DT, tada registrovanom u Crnoj Gori, usledila je novembra 1998, zbog kršenja Zakona o informisanju.

Zajedno sa dvojicom novinara njegovog lista, marta 1999. osuđen je na pet meseci zatvora zbog uznemiravanja javnosti.

Nastavak na Studio B...

BKTV News: Uhapšen osumnjičeni za ubistvo Ćuruvije