Izvor: Večernje novosti, 23.Okt.2013, 08:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manijaci napadaju i ćerke!
Otac iz Niša punih 12 godina seksualno je zlostavljao svoju ćerku. Počeo je da se iživljava nad njom od njene dvanaeste godine. Kada je pre nekoliko dana počeo i da je siluje, uspela je najpre da mu se otrgne i pozove svog mladića u pomoć. Istoga dana, ali nešto kasnije, kada je njena majka otišla kod lekara, otac manijak još jednom je krenuo u „akciju“. Skinuo je sa sebe odeću i pretnjom pokušao da obeščasti svoje dete. Srećom, u tom trenutku, na vratima kuće pojavila se majka i spasla je.Ali ista ta majka znala je punih 12 godina da se njen suprug seksualno iživljava nad njihovom ćerkom. I, ništa nije preduzela da spreči tu agoniju. Pravda se time „da nije smela“, „da se plašila najgoreg“! A ima li i može li biti ičeg goreg u jednoj porodici?Ovo je, naravno, samo najnoviji primer seksualnog zlostavljanja žena i dece u porodici. Svake godine u Srbiji se prijavi najmanje 40 slučajeva silovanja, ali incest kao jedan od najtežih oblika, često ostaje sakriven. Takve porodice su uglavnom vrlo zatvorene, a majka i žrtva često ne žele da prijave napastvovanje zbog sramote koju osećaju. Vremenom se, kako objašnjavaju stručnjaci, dešava da ukućani te zločine prihvate kao anomaliju i jednostavno nauče da žive sa tim. Nažalost, takva traumatična iskustva ostavljaju neizbrisive tragove na psihu dece.Žrtve silovanja, a posebno incesta kao jedne od najstarijih zabrana u ljudskom društvu, nose trajne ožiljke. Ipak, uz odgovarajuću pomoć one mogu da vode normalne živote, kaže forenzički psiholog Milan Kostić.- Sve to, naravno, umnogome zavisi od ličnosti žrtve i njenih godina, odnosno razvojnog perioda u kojem se to desilo - objašnjava Kostić. - Silovanje ostavlja trajni trag u ličnosti, ali uglavnom ne stvara takvo oštećenje koje vodi u psihozu. Ima slučajeva u kojima su izuzetno traumatična silovanja dovela do depresije i anksioznosti, a nekada se stvara i strah od kontakta sa suprotnim polom. To su problemi koji se stalno vraćaju i prate žrtvu, ali sa njima može da se nosi i to ne mora da utiče na njen dalji život.LJUDI BEZ MORALA Psiholog Milan Kostić objašnjava da su silovatelji najčešće psihopate, koje shvataju šta rade, često znaju da je to za osudu, ali jednostavno ih to ne dotiče. - Oni su svesni da društvo osuđuje takvo ponašanje, ali to ne usvajaju. Neodgovorni su prema drugim ljudima, nemaju grižu savesti niti stid. Po pravilu imaju bezlični trivijalni život, bez ikakvog plana. Kod njih nema unutrašnjeg konflikta kada rade nešto što se protivi moralnim načelima. Oni praktično nemaju moral i teže isključivo zadovoljenju ličnih potreba - zaključuje Kostić.Kostić ističe da je podrška okoline i najbližih ključna za prevazilaženje traume. Kada je u pitanju incest, onda su to višestruko teži slučajevi, jer oni koji bi trebalo da budu podrška u tom slučaju su napasnici.- Incest spada u najteže traumatsko iskustvo koje može čovek da ponese i ukoliko se ne daje adekvatna podrška postoji veliki rizik od samoubistva - objašnjava Kostić. - Inače, sredina retko ima razumevanja za žrtve. Vrlo kratko ih sažaljeva, a onda se sve zaboravi.Pokušaj silovanja u Nišu je, prema nezvaničnim informacijama, samo nastavak zlostavljanja koje traje dugi niz godina.- Po pravilu, u pitanju su dosta zatvorene porodice koje kriju tu tajnu. Verovatno se posle nekog vremena to prihvati kao anomalija koja se, eto, dešava - objašnjava naš sagovornik.Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da je silovanje užasan zločin, ali da zbog svoje specifičnosti privlači mnogo više pažnje nego oružane pljačke ili ubistva, kojih ima drastično više.- Silovanje izaziva poseban osećaj straha u javnosti, zbog čega se sa svakim slučajem stvara svojevrsna hajka na organe reda, sudstvo i napasnike. Ipak, čisto statistički gledano, ovaj zločin je relativno malo zastupljen - priča Nikolić. - Kada su u pitanju načini borbe protiv silovatelja, hemijska kastracija se nije pokazala efektnom iz nekoliko razloga. Na prvom mestu ona ima vremenski ograničeno dejstvo, a sa druge strane silovatelji nisu motivisani seksualnom željom, već potrebom da dominiraju, a to mogu da rade i bez potencije.Inače, prema policijskim statistikama, u Srbiji se godišnje prijavi oko 40 slučajeva silovanja, od kojih se čak tridesetak dogodi u Beogradu. Napastvovanje se uglavnom dešava uz primenu sile, kao i uz ucene i pretnje. Kada se ne govori o incestu, silovanje je uglavnom planirano, a napadači koriste situacije u kojima je osoba ugrožena, ranjiva i nesposobna za odbranu.
Nastavak na Večernje novosti...
