Izvor: Blic, 03.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriminal i korupcija kao u doba Miloševića
Kriminal i korupcija kao u doba Miloševića
BEOGRAD - Preduzeće za istraživanje javnog mnjenja, tržišta i medija, 'Medijum Indeks - Galup Internacional' sprovelo je od 15. do 21. januara 2003. istraživanje na slučajnom uzorku od 1.100 punoletnih građana Srbije bez Kosova, s pitanjem da li u poređenju sa situacijom u vreme Slobodana Miloševića kriminala danas ima više, manje ili je na istom nivou. Reč je o istom tipu uzorka na kome je 'Medijum Indeks – Galup >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Internacional' dao najpreciznije prognoze u sva tri kruga glasanja 2002. godine. Istraživanje je obavljeno specijalno za 'Blic'.
Većina građana Srbije smatra da je društvo kriminalizovano bar koliko i u Miloševićevo doba (tako misli 51%) ili čak i više (31%). Svega 14 odsto smatra da danas ima manje kriminala nego u vreme Miloševićeve vladavine.
Oko osam odsto kaže da su oni lično ili neko od članova njihove uže porodice bili izloženi nekom obliku kriminala (napad na imovinu, džeparenje, fizički napad...). Ovaj procenat je približno isti s procentima koji su dobijani u istraživanjima sprovedenim za vreme Miloševićevog režima. Svega devet odsto onih koji su bili izloženi kriminalu potražilo je pomoć policije i bilo zadovoljno, jer je slučaj rešen; 54 odsto tražilo je pomoć, ali nije zadovoljno policijom, jer slučaj nije bio rešen; ostali nisu ni tražili pomoć policije.
Građani Srbije smatraju da je i korupcija u poređenju s Miloševićevim vremenom na istom (56%) ili većem nivou (22%); svega 14 odsto smatra da je danas ima manje.
U poslednjih šest meseci 62 odsto punoletnih građana koristilo je usluge zdravstvenih ustanova, a 11 odsto je tom prilikom bilo izloženo nekom obliku pritiska da usluge za koje nije predviđeno plaćanje na bilo koji način plati (novcem, poklonima, protivuslugama) ili da ih plati skuplje nego što je predviđeno. Kada se broj onih koji su bili izloženi takvom pritisku uporedi samo s brojem onih koji su koristili usluge, vidi se da je takvim pritiscima izloženo više od 17 odsto korisnika zdravstvenih usluga.
U istom periodu, 29 odsto građana koristilo je usluge opštinskih organa uprave, a tri odsto je tom prilikom bilo izloženo pritiscima da potkupe davaoce usluga, što je devet odsto korisnika usluga.
Svaki deseti građanin koristio je usluge policije, a jedan odsto bio je izložen pritiscima da potkupi nadležne, što predstavlja 12 odsto onih koji su koristili usluge.
Konačno, 13 odsto građana imalo je posla sa sudskim organima, a dva odsto građana, odnosno 13 odsto onih koji su koristili usluge, bilo je pod pritiskom da usluge plati.
