Izvor: Večernje novosti, 13.Mar.2013, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krađa umetnina: I zbog kopije iza rešetaka
PRONALAZAK slike „Portret Rembrantovog oca“, koja je pre sedam godina ukradena iz Muzeja u Novom Sadu, otvorilo je pitanje autentičnosti ovog dela. Bez obzira na to šta će, eventualno, nova ekspertiza da utvrdi, ukoliko lopovi budu otkriveni, sleduju im višegodišnje kazne zatvora. Prema našem zakonu, svaka krađa umetničkog dela se vodi kao teška, ali se pri odmeravanju sankcija uzima u obzir da li je u pitanju bio original ili kopija. Bez obzira na to što ovo nije prvi slučaj da su >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Srbiji otkrivena kradena umetnička dela, stručnjaci tvrde da kod nas ne postoji razvijeno crno tržište umetnina.Prema rečima advokata Veselina Cerovića, obaveza svake države je da zaštiti svoja umetnička dela. Nažalost, on tvrdi da Srbija to nije najbolje rešila.- U Nemačkoj se izriču kazne i od 15 godina zatvora, a ako optuženi sklopi nagodbu sa tužilaštvom, onda se osuđuje na 10 godina - kaže Cerović. - Slična situacija je u Francuskoj, Engleskoj i Švajcarskoj.Kustos Zbirke strane umetnosti Muzeja Novog Sada Ljiljana Lazić, kaže da je nesporna izuzetna vrednost pronađenog „Portreta“, bilo da je kopija, ili replika, jer potiče iz Rembrantove epohe. Ona je rekla „Novostima“ da bi njena potpuna autentičnost mogla da se utvrdi veoma skupom ekspertizom u Holandiji. Ako bi se pokazalo da je slika original, to ne bi bila jedina otežavajuća okolnost za lopove.- Prilikom izricanja kazne vodi se računa da li je slika vraćena, da li je i koliko oštećena, kao i to da li je kradljivac ranije bio osuđivan za slična dela - navodi Cerović.S obzirom na to da ovo nije prvi slučaj da su u Srbiji pronađena kradena umetnička dela, u javnosti su se pojavile tvrdnje da je naša zemlja raj za švercere umetninama. Istoričar umetnosti Nikola Kusovac kaže da je nerealno govoriti o crnom tržištu umetnina u Srbiji. On takođe tvrdi da kod nas postoji mnogo kopija poznatih slika, ali vrlo malo originala koji bi bili meta ozbiljnih lopova. Zbog toga su krađe poput one koja se dogodila u novosadskom muzeju, najčešće rezultat neznanja kriminalaca.- Ti kriminalci se upuštaju u poduhvate u kojima vrlo malo mogu da zarade, a sa druge strane im prete ozbiljne kazne zatvora - objašnjava Kusovac. - U Srbiji, pa i drugim zemljama, ne može se prodati umetničko delo, ako se ne zna njegovo poreklo. To podrazumeva vrlo detaljne podatke o vlasniku, odnosno potrebno je dati kompletan istorijat umetnine.On kaže da se umetnička dela retko kradu kako bi se prodala na crnom tržištu, već da je glavni motiv da se izvuče novac od osiguranja ili otkupa.- I takvi pokušaji su uglavnom osuđeni na propast, jer je tok novca vrlo lako pratiti i doći do kriminalaca - objašnjava Kusovac. - Direktna prodaja nekom bogatašu je vrlo nerealna opcija iz nekoliko razloga. Prvo, slika koja na primer vredi 10 miliona evra, na crno se može prodati u najboljem slučaju za desetak hiljada evra. Drugi problem je što kupac na taj način postaje saučesnik u krivičnom delu. Zašto bi neko ko je imućan kupio nelegalnu robu, stavio je u neki sef i svaki dan strahovao da će ga policija uhvatiti?Lopovi koji umetnička dela ukradu u inostranstvu, pa pokušaju da ga prodaju u Srbiji, najčešće su vrlo neobavešteni, jer, smatra Kusovac, i legalnu sliku je teško prodati jer zahteva obimnu papirologiju, a kamoli nešto što je ukradeno. *****“REMBRANT“ VRAĆEN NOVOM SADUPOŠTO je posle krađe iz novosadskog muzeja, najverovatnije svih sedam godina čamila u jednom porodičnom podrumu na obodu Sremske Mitrovice, slika „Portret Rembrantovog oca“, koja je u ponedeljak pronađena, vraćena je Novom Sadu. Predstavnici novosadske Policijske uprave, predvođeni zamenikom načelnika PU Stevanom Krstićem, predali su u sredu u Gradskoj kući platno gradonačelniku Milošu Vučeviću.Pronađeno umetničko delo za koje se veruje da je rad čuvenog holandskog slikara, po rečima direktorke novosadskog Muzeja Vesne Jovičić, biće izloženo krajem ove nedelje, kako bi ga ponovo mogli videti ljubitelji umetnosti. Kustos Zbirke strane umetnosti Muzeja grada Ljiljana Lazić potvrdila je „Novostima“da je pravi naziv te slike „Portret starca sa krznenom kapom“ i naglasila da je pitanje autentičnosti te slike otvoreno.*****NAJPOZNATIJI SUDSKI PROCESI I ZAPLENE DELA ČUVENIH MAJSTORA* SEZAN - Pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu trenutno se vodi postupak protiv Ivana Pekovića, Bobeta Nedeljkovskog, Draška Mladenovića i Gorana Radojevića, zbog, kako se tvrdi, krađe četiri slike iz jednog ciriškog muzeja, među kojima je i delo Pola Sezana, „Dečak u crvenom prsluku“, vredno 100 miliona švajcarskih franaka.Na teret im stavlja da su 10. februara 2008. iz muzeja-zadužbine Emila Burlea uzeli četiri vredne umetničke slike - „Makovi blizu Veteula“ Kloda Monea, „Grana kestena u cvatu“ Vinsenta van Goga, „Grof Lepik i njegove ćerke“ Edgara Degaa, i Sezanovog „Dečaka“, koje su u Švajcarskoj procenjene na 180 miliona franaka.Foto: „Glava konja“ Pabla Pikasa i „Dečak u crvenom prsluku“ Pola Sezana* PIKASO - U oktobru 2011. godine u Beogradu su pronađene i zaplenjene dve slike Pabla Pikasa. Reč je o uljima na platnu „Glava konja“ iz 1962. godine i „Čaša i bokal“ iz 1944. Umetničke slike koje, prema zvaničnim procenama, vrede nekoliko miliona švajcarskih franaka, ukradene su u kulturnom centru „Zedam“ u Pfefikonu, kanton Švic, 2008. godine, a pronađene su, kako je objavljeno, slučajno, tokom pretresa stana jednog poslovnog čoveka u Beogradu, osumnjičenog za drugo krivično delo.* ŠUMANOVIĆ - U februaru 2011. godine na Aerodromu „Nikola Tesla“ od putnika iz Moskve oduzeta su dva platna Save Šumanovića. Reč je o dva šidska pejzaža iz 1933. i 1935. godine.Slike su stigle iz ruske prestonice i bile su zaplenjene jer nisu imale prateću dokumentaciju. Putnik koji ih je nosio tvrdio je da ih je nosio na proveru autentičnosti.
Pogledaj vesti o: Nova godina
Nastavak na Večernje novosti...
