Izvor: Politika, 23.Jul.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konkurs za javne beležnike početkom naredne godine
Broj notara odrediće ministar pravde. – U svojim kancelarijama overavaće ugovore, izjave i potvrde, a imaće i dobru zaradu, po državnoj tarifi
Ako u 2013. godini poželite da napravite ugovor o raspodeli imovine za života, da sačinite testament ili priznate očinstvo, otići ćete kod notara, a ne na sudski šalter. Notar, odnosno javni beležnik, primiće vas ljubazno u svoju kancelariju, ponudiće vas kafom i sačiniće za vas javnobeležnički zapis, koji će imati snagu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javne isprave.
Platićete po tarifi koju određuje država. Deo tog novca otići će u državni budžet, a deo u zaradu notara.
Iako će proći još najmanje godinu dana do trenutka kada će notarske kancelarije zameniti sudske šaltere, već sada su mnogi pravnici stali u red za notarsko mesto, jer to će biti lep posao, gospodski, a moći će i dobro da se zaradi.
Propisano je da javni beležnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova nastalih u vezi sa obavljenim poslom, u skladu sa javnobeležničkom tarifom, koju donosi ministar pravde. Zakonom su zabranjeni sporazumi kojima se određuje veća nagrada od one koja je propisana tarifom, a ako isprava koju notar načini bude manjkava u formi ili sadržini – neće moći da je naplati.
U ovom trenutku ne zna se tačan broj budućih notara, jer Zakon o javnom beležništvu, koji je usvojen u maju, propisuje da će svaka opština u Srbiji imati po jednog notara, ali se „na područjima sa većom koncentracijom stanovništva i intenzivnijim privrednim poslovanjem broj javnobeležničkih mesta određuje tako da se na svakih 25.000 stanovnika postavlja jedan notar”.
Pretpostavlja se da će Srbija imati oko 300 notara. Broj javnobeležničkih mesta odrediće ministar pravde. Konkurs za imenovanje javnih beležnika biće raspisan početkom 2012. godine. Očekuje se da će u septembru sledeće godine biti imenovano prvih 100 notara, po jedan na teritoriji svakog osnovnog suda.
Kandidat za javnog beležnika mora imati državljanstvo Republike Srbije, završen pravni fakultet, položen pravosudni i javnobeležnički ispit i najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita. Osim toga, mora biti dostojan za taj posao i imati odgovarajuću kancelariju i opremu za ovaj posao.
Kada ministar pravde imenuje notare, oni će pred njim polagati zakletvu. Učlaniće se u buduću „Javnobeležničku komoru” i dobiće štambilj, čiji će oblik biti određen Javnobeležničkim poslovnikom.
Svaki notar moraće da vodi javnobeležničke knjige i da čuva spise i isprave, a građani će moći da mu povere na čuvanje novac, nakit, dokumenta, umetničke predmete, odlikovanja, rukopise i hartije od vrednosti. To će biti pod ključem i zavedeno u knjigu depozita.
– Notari će raditi i ostavinske postupke, overavaće ugovore, ovlašćenja, zapise, potvrde, izjave i zameniće gotovo kompletnu administraciju i tako će rasteretiti rad suda i organa uprave. Biće efikasniji i ljubazniji od šalterskih službenika – kaže za „Politiku” Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.
Država pritom neće gubiti sredstva koja se od sudskih taksi slivaju u budžet. Ona će deo svojih javnih ovlašćenja preneti na javnobeležničku službu, a građani će svoje pravne poslove obavljati brže i jednostavnije.
Notar ne može istovremeno da bude i advokat, jer je „zvanje javnog beležnika nespojivo sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaćenog zanimanja, odnosno funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću, samostalnošću i javnim poverenjem javnog beležništva”.
Notari neće moći da budu ni članovi političkih partija. Ako ne budu radili stručno i savesno, mogu snositi disciplinsku odgovornost, koja podrazumeva novčane kazne, ali i gubitak posla.
Država neće odgovarati za štetu nastalu postupanjem javnog beležnika, jer će građani moći tu štetu da naplate iz obaveznog osiguranja notara od profesionalne odgovornosti
– Svi notari će biti obavezni da imaju osiguranje, jer iskustva iz bivših jugoslovenskih republika govore da je bilo dosta prevara, naročito sa duplom prodajom stanova. Zato će ministarstvo „umrežiti” notare sa jedinstvenom bazom podataka ugovorima o kupoprodaji nepokretnosti, ali će ta baza ostati u sudu. Ako ipak dođe do zloupotreba, postojaće fond od obaveznog osiguranja notara, iz koga bi bile refundirane eventualne štete građanima – objasnio je Homen.
Na primenu Zakona o javnom beležništvu građani će čekati još najmanje godinu dana, jer je za rad notara potrebno izmeniti odredbe nekoliko važećih zakona, kao što su Zakon o nasleđivanju, Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Zakon o prometu nepokretnosti i Zakon o vanparničnom postupku.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 24.07.2011
