Izvor: Politika, 16.Jul.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konačna presuda Haradinaju 21. jula
Drugostepeno veće saopštiće odluku po žalbi tužilaštva na oslobađanje od krivice bivšeg komandanta OVK za zločine na Kosovu
Haški tribunal saopštiće 21. jula drugostepenu presudu u žalbenom postupku protiv Ramuša Haradinaja, Idriza Balaja i Lahija Brahimaja, trojice bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova. Haradinaj i Balaj su u aprilu 2008. godine odlukom pretresnog veća oslobođeni krivice po svim optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dok je Brahimaj osuđen na šest godina za okrutno postupanje i mučenje dvojice zarobljenika u štabu OVK u Jablanici.
Optuženi se terete za zločine počinjene od 1. marta do 30. septembra 1998. na zapadnom području srpske pokrajine, Metohiji. U tom periodu Haradinaj je bio komandant OVK za to područje, Balaj je bio komandant jedinice „Crni orlovi” u sastavu OVK, a Brahimaj pripadnik OVK stacioniran u štabu u Jablanici, opština Đakovica.
Sudsko veće je u prvostepenoj presudi ocenilo da Haradinaj nije kriv ni po jednoj tački optužnice za progone na političkoj, verskoj i rasnoj osnovi, uništavanje imovine, okrutno postupanje, silovanja i ubistva. Prema presudi koju je saopštio predsedavajući sudija Alfons Ori, tužioci tokom suđenja nisu dokazali da su Haradinaj, Baljaj i Brahimaj bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo uklanjanje srpskog stanovništva i drugih nealbanaca sa područja oko Dečana, kako bi na njemu bila učvršćena kontrola OVK.
Sudija Ori je istakao da je veće imalo problema sa obezbeđivanjem iskaza velikog broja svedoka koji su, kao opravdanje, navodili strah. Strane u postupku koristile su nepovoljnu atmosferu za svedoke na Kosovu, naznačio je sudija. Tužilaštvo Haškog tribunala odmah je najavilo žalbu na ovu odluku, imajući u vidu i stav suda da je bilo problema u obezbeđivanju svedoka optužbe.
Na zastrašivanje svedoka na Kosovu više puta je ukazivala i bivša glavna tužiteljka Karla del Ponte, i to je bacilo senku na suđenje Haradinaju. Domaći i strani mediji su tokom trajanja procesa izveštavali o tome da su devetorica svedoka protiv Haradinaja, od kojih su trojica bili pod policijskom zaštitom, stradala pod sumnjivim okolnostima i zaključili da su svedoci ili ubijeni, ili su u strahu od smrti odustali od svedočenja pred Haškim sudom. Konstatovano je i to da je podrška odgovornih iz Unmika Haradinaju bila jedan od razloga zbog kojih su svedoci bili zastrašeni.
Ova presuda ocenjena je u Beogradu kao crni dan za međunarodnu pravdu i „glogov kolac u grudi Haškom tribunalu”, dok je u Prištini dočekana uz slavlje.
Tužilac Dejvid Re zatražio je na suđenju po 25 godina zatvora za svakog od trojice optuženih, ocenjujući da je tužilaštvo dokazalo njihovu odgovornost za smrt najmanje 40 kosovskih Srba, Albanaca i Roma, čija su tela pronađena u septembru 1998. godine u kanalu Radonjičkog jezera.
Haradinaj se, pošto je prethodno podneo ostavku na mesto predsednika privremena vlade Kosova, dobrovoljno predao 9. marta 2005, kada su u pritvor Haškog tribunala iz Prištine prebačeni Baljaj i Brahimaj. On je u junu 2005. pušten na privremenu slobodu do početka suđenja i jedini je haški optuženik kome je bilo dozvoljeno da se bavi politikom i javno nastupa.
Tužilaštvo je uložilo žalbu na presudu pretresnog veća 17. jula 2008. godine, tražeći delimično ponavljanje postupka. Brahimajeva odbrana je žalbeni podnesak dostavila 19. jula 2008. Haradinaj i Balaj su pušteni na slobodu nakon izricanja presude. Brahimaju je odobreno privremeno puštanje na slobodu do žalbenog pretresa 25. maja 2009. godine. Njemu je 2. jula 2010. naloženo da se vrati u pritvorsku jedinicu zbog izricanja presude po žalbi, dok je Haradinaju i Balaju dozvoljeno da sami odluče da li će se 21. jula pojaviti u sudnici.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 17/07/2010
