Izvor: Politika, 01.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko i kako „putuje” loša vest
Supruzi nastradalog pevača Luisa, kum preneo vest iz medija da je pevač poginuo. – Policija, po službenoj dužnosti usmeno obaveštava, lekari zovu telefonom ili šalju telegram
Silvani Stojanović je u nedelju, posle 11 sati, kum telefonom izjavio saučešće i tako je, zapravo, obavestio da je njen suprug Ljubiša, nastradao u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila prekjuče ujutru, nešto posle četiri časa. Gorčinu će, uz sav užas koju takva vest prati, pamtiti verovatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do kraja života, i ona i nedužni kum:
– Niko mi ništa zvanično nije javio. Ne znam ni kako se dogodilo ni kad. Van sebe sam.Gledali smo crtaće sa decom kada je telefon počeo da zvoni. Prvo je zvao kum, a onda i ostali prijatelji koji su čuli na vestima da je Ljubiša nastradao – prve su rečenice koje je, uprkos svemu, pribrana žena uspela da izgovori novinarima. Jer onda je usledio stampedo poslenika javne reči.
Troje dece, od kojih najmlađa devojčica ima tri godine, Silvana Stojanović brzo je poslala kod komšija i onda počela da zove najbliže da joj pomognu i raspitaju se. Na žalost niko od Luisovih kolega koji su smeštali povređene u automobil hitne pomoći, nije se setio da pozove Silvanu i bar joj nagovesti da se dogodilo nešto na putu, da je njen suprug teško povređen… Bilo šta. Valjda su smatrali da je za ružnu vest zadužen neko drugi.
Policija je porodici Stojanović tragičnu vest o pogibiji pevača saopštila tek oko 15 časova, iako je Luis poginuo 11 sati pre toga.Dvojica pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova došla su do porodične kuće preminulog umetnika, uručila im saopštenje i izjavila saučešće.
Prošlog leta, u avgustu, novinar iz dnevnih novina našao se u neprijatnoj situaciji, poput Luisovog kuma, kada je pošao u Novi Beograd u stan gde je živeo Dejan Novaković, koji je na smrt pretučen u jednom ohridskom klubu. Informacija o pogibiji srpskog turiste je stigla u redakciju, valjda zato što se ružne vesti nezadrživo prenose. Reporter je pošao na zadatak da bi od porodice saznao nešto više o Dejanu, njegovom putu u Makedoniju... Ispred zgrade slučajno je „naleteo” na Nenada Novakovića, brata nedužne žrtve lokalnih siledžija. Nenad je prebledeo, jer im niko ništa nije javio iako se ubistvo dogodilo prethodne večeri. Brat je bio zbunjen, koga da zove, da proveri, bio je šokiran, zatečen užasnim saznanjem.
Da se vest o smrti netaktično saopštava i u bolnici mogu da se ponekad uvere i oni kojima neko bližnji umre tokom lečenja na klinici. Slučaj od pre mesec dana potvrđuje baš to. Starija pacijentkinja je operisana, rodbina je posećuje... Jednog popodneva zatiču prazan krevet, zbunjeni pitaju pacijente pored, šta se dogodilo s njom, a oni ogovaraju: „Umrla je sinoć.” Dežurni lekar potvrđuje informaciju i ističe da su oni učinili sve što je bilo do njih – poslali su telegram. On je uručen tek sutradan veče.
Da je bila poznata ličnost možda bi o tome prvo saznali novinari, reći će neki skloni crnom humoru.
Naravno policija, lekari i svi službeno zaduženi da saopštavaju neprijatnosti uvek će se pozvati na pravila koja njih vode u poslu, da ne prenagle, ne pogreše, ne zamene imena.
----------------------------------------------
Ko saopštava mora da bude pribran
Psiholog Ljiljana Filipović objašnjava kako saopštiti tužnu vest:
– Prvo bi trebalo pripremiti osobu na neprijatnu ili tužnu vest rečima: „Imam nešto teško da vam saopštim. Pripremite se za to”. Ta rečenica mora da bude uvod u ono neprijatno posle toga. Da li sada mogu da vam kažem šta se dogodilo? Ako osoba počne previše da se uznemiruje, nastavlja se rečima: „Želim prvo vas smirim”, ali ne treba previše odugovlačiti sa saopštavanjem, jer to može da izazove još veći nemir. Najvažnije je da osoba koja saopštava tužnu vest nije preplavljena snažnim emocijama, ima kontrolu nad sobom i da krajnje smireno objasni šta se dogodilo i pod kojim okolnostima. Ta osoba treba da bude spremna da pomogne tako što će napraviti strategiju podrške, da pozove rodbinu, prijatelje, sve one koji mogu u tom trenutku da olakšaju psihološko stanje osobe koja je doživela neki težak događaj. Tužnu vest nikada ne treba saopštavati telefonom – ističe psiholog Ljiljana Filipović.
----------------------------------------------
Procedura postoji
Na pripadnicima MUP-a je zakonska obaveza da obaveste najbližu rodbinu o nesreći nastradalog ali i da predaju lične stvari i upute u detalje – gde se nalazi telo pokojnika, slupano vozilo, šta da preduzmu... Često se u praksi dešava da je teško identifikovati nastradalog, da prođe vreme dok se to sigurno ne potvrdi…
U zdravstvenim ustanovama je propis da telefonom obaveste najbliže, ali je uslov da rodbina ostavi prethodno brojeve telefona što ne mora da bude tako. U tom slučaju je sledeća „instanca” – telegram.
Rajna Popović
objavljeno: 02.08.2011
