Izvor: Večernje novosti, 27.Maj.2015, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kao da opet gledam kako mi ubija majku

KAO devojčica imala sam samo tri želje: da se oslobodim oca nasilnika, koji se godinama iživljavao nad nama, da posle male mature položim završni ispit i upišem željenu školu i da sa mamom i bratom odemo u drugi dom u kojem ćemo živeti samo nas troje. Ovako, u dahu, svoju ispovest za "Novosti" započinje maturantkinja iz Novog Sada koja je ovih dana uzburkala javnost svojim pismom ministru pravde Nikoli Selakoviću. U pismu traži doživotnu robiju za svog oca koji je pre četiri godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u jednom malom banatskom mestu ubio njenu majku, kada je ova devojčica imala samo 14 godina. - Ružne slike mučkog maminog ubistva, dva dana pred moju malu maturu, ponovo vaskrsavaju sada, na četvrtu godišnjicu, u trenutku kada se spremam za ispit zrelosti - otvoreno o minulim danima govori T. D. I dok niže reči, u njenim očima polako ali sigurno, iščezava nekadašnja preplašenost, ali tuga kao da je zauvek utisnuta u ta dva krupna, pametna oka. Pre četiri godine napustila je rodno mesto u Banatu, preselila se kod tetke u Novi Sad, promenila ime i započela novi život. Ali, ružne uspomene iz detinjstva nemoguće je promeniti... - Čini mi se da sam i pre mog dolaska na ovaj svet, dakle u majčinoj utrobi, osetila očevo naislništvo iskaljivano na mojoj majci - polušapatom nastavlja svoju ispovest. - Takav je bio prema njoj godinama i nije prestao sve dok je nije ubio. Ni nožem, ni pištoljem, već golim rukama. Pretukao ju je nasmrt. Otac se, nastavlja dalje T. D., nije ustručavao da suprugu Snežanu Popadić tuče, kinji i omalovažava i pred poznanicima. Skrušeno je ćutke trpela, a kasnije kada je postajalo sve nepodnošljivije, podnosila je prijave. Kazna - društveno koristan rad - nije ga ni trunku popravila i promenila. Žena mu je bila potrebna samo da ga hrani, pere i finansira.PITANjA OCU U pismu koje je na suđenju njenom ocu jula 2011. godine, advokat pročitao umesto završne reči, T. D. ga je pitala da li zna kako je položila završni ispit dva dana posle majčinog ubistva? - Umesto da me odvede na polaganje, ja sam išla u koloni iza kovčega svoje majke - kaže danas T. D. - Mogla bih reči svog ogorčenja pisati danima. Želim samo da ga što pre zaboravim i nikad u životu više ne vidim! - Bila sam peti, šesti razred, kad je za vreme svinjokolja otac ošamario majku i vukao po asfaltu, zbog njene sugestije kako da iseku meso - priseća se maturantkinja jedne od mnogobrojnih mučnih scena. - Poznanik je, na mamine vapaje da je spase, pokušao da je odbrani od batina, ali je otac i prema njemu bio grub, polomivši mu naočare. Okružena ružnim scenama, batinama i očevom grubošću, vikom i maltretiranjem zbog najmanje sitnice, kao što je slučajno razbijena čaša, T. D. je odrastala u uplašenu devojčicu na čijem licu nije bilo radosti. Povlačila se u sebe, u školskom dnevniku ređala loše ocene... Žestoko je osetila i grubost okoline, koja je gledajući je "kroz prizmu" njenog nasilnog oca, ponižavala, a ona se zbog toga stidela, patila i plakala. - Sada sam ponosna na sebe i svoj uspeh. Našla sam ljubav koju mi on, egoista koji je mislio uvek samo na sebe, nikada nije pružio. Mamina rodbina, prijatelji i ljudi koji su voleli moju mamu, puno čine za mene - kaže T. D. ističući da tetku Ljilju Bosić i njenu dvojicu sinova mnogo voli, ali teču, ipak, najviše. - Oni su me okružili pažnjom i nežnošću za kojom sam čeznula da dobijem od oca. Ostala je samo bojazan da će se i pre 30 godina na koliko je osuđen, otac nasilnik naći na slobodi i ponovo kad-tad nasrnuti na nju i brata. Zato je pisala ministru pravde Nikoli Selakoviću, kao i Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Tada je iznela detalje o tome kako je više godina njen otac Goran Božić zlostavljao i mučio nju, brata i njenu majku. - Sudstvo i tužilaštvo nije reagovalo onako kako treba, a to je da mu nakon prijave za zlostavljanje odredi automatski pritvor i sudsku presudu za zlostavljanje koja, koliko mi je poznato, predviđa kaznu zatvora od tri godine. Da je takva kazna izrečena, moja majka bi danas bila živa - poručila je T. D. Ona je tom prilikom istakla da se zalaže za usvajanje smrtne i doživotne kazne. TETKINA PODRŠKA TETKA Ljilja Bosić posle sestrinog mučnog ubistva, snažno je prigrlila i T. D., i silno se bori da joj pomogne da prebrodi prošlost. - Moja sestra je godinama od svih nas krila šta preživljava - kaže Bosićeva. - Otrgla se od njega, a na dan kad je trebalo da je preselimo u njenu kuću, on ju je mučki ubio. Od batina unakaženo telo automobilom je odneo 50 kilometara dalje, pokušavajući da sakrije šta je učinio. Čak je prošao i pored kuće mojih roditelja u kojoj su u tom trenutku bila i njegova deca. Kao da nam se svima rugao!

Nastavak na Večernje novosti...