Izvor: Politika, 26.Jul.2014, 13:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je otkriven slučaj „Žuta kuća”
Izveštaj tužioca Klinta Vilijamsona još je zvanično nepoznat, ali deo prištinskih i beogradskih medija objavljuje kako u njemu neće biti dokaza da je više od 300 nestalih Srba ubijeno zbog trgovine organima
Zločini nad više od 300 Srba, o čijoj se sudbini ni danas ništa ne zna, posle više od tri godine međunarodne istrage dobiće tužilački odgovor. Narednih dana trebalo bi da bude poznato šta je utvrdio tim američkog tužioca Klinta Vilijamsona tokom postupka u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojem su sve informacije čuvane daleko od očiju javnosti.
Rođaci nestalih Srba, ali i čitava srpska i svetska javnost više od decenije čekaju da se rasvetli slučaj „Žuta kuća”. Užasne priče o ubijanju srpskih zarobljenika zbog vađenja njihovih organa i prodaje na crnom tržištu, mučna svedočenja i zastrašujući podaci o zbivanjima u tajnim logorima na severu Albanije godinama su bili „mrtvo slovo na papiru” jer oni koji su za to odgovorni nisu privedeni pravdi.
Dok istragu slučaja „Žuta kuća” nije preuzeo međunarodni tim tužilaca sa Vilijamsonom na čelu, postupak je vodilo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, prateći tragove iz knjige „Lov” bivše haške tužiteljke Karle del Ponte. U toj knjizi Karla del Ponte piše da su u leto 1999. kosovski Albanci kamionima prebacili na sever Albanije 300 otetih osoba. Ti zatvorenici prvo su bili zatvoreni u kampove u mestima Kukeš i Tropoja. Mlađe i vitalnije zatvorenike pregledali bi lekari – pri čemu su dobijali hranu i niko ih nije tukao – a zatim bi bili prebačeni u pritvor u druge centre u Burelu i okolini. Jedna soba u toj žutoj kući služila je kao operaciona sala u kojoj su hirurzi vadili organe zatvorenicima. Organe bi zatim preko aerodroma Rinas kod Tirane slali u hirurške klinike u inostranstvu, gde su korišćeni za presađivanje klijentima koji bi to platili.
Srpsko tužilaštvo došlo je svojevremeno do imena 20 ljudi koji bi mogli da budu osumnjičeni za ove zločine. Utvrđen je i identitet nekih žrtava, ali tela nisu nađena jer se sumnja da su zakopana u masovnim grobnicama u Albaniji. Tužilaštvo je došlo do svedoka, bivšeg pripadnika OVK, koji je svedočio o operacijama oduzimanja organa, u čemu je i sam učestvovao. Njegovu priču o tome kako je jednom srpskom mladiću izvađeno srce da bi bilo prodato na crnom tržištu ljudskih organa čula je cela Srbija. Taj čovek je dobio zaštitu srpske policije i njegov iskaz dostupan je Vilijamsonu, koji sada zahvaljuje Srbiji na saradnji tokom istrage.
Tokom decenije i po otkada su se dogodili ovi zločini, nezavisne istrage vodilo je više istražitelja. U potragu za dokazima uključile su se i novinarske ekipe. Svi koji su se u poslednjih nekoliko godina interesovali za slučaj trgovine organima mogu da se sete do kakvih su podataka dolazili istražitelji i novinari koji su se bavili tom temom.
U izveštaju Unmika o „žutoj kući”, zabeleženo je da su na ovom mestu nađeni lekovi i oprema koji bi mogli da budu potvrda da su se na tom mestu vršili hirurški zahvati. Iznosi se i činjenica da se dokazi iz „žute kuće” nalaze u mrtvačnici u Orahovcu. U „žutoj kući” su na dva mesta nađeni tragovi krvi. Ukućani tvrde da potiču od klanja stoke, odnosno porođaja jedne od ukućanki.
U izveštaju o organizovanom kriminalu u Albaniji navodi se da su albanska tajna služba i italijanske vlasti 2002. i 2003. godine vodili zajedničku istragu o mreži trgovine ljudskim organima u Albaniji. Ta mreža je bila povezana sa podzemljem u Grčkoj, Makedoniji, Italiji i Nemačkoj. Pet osoba osuđeno je na kazne od pet do 20 godina zatvora. Albanska služba uspela je da locira kliniku na kojoj su rađene operacije vađenja organa. Pripadnici ove kriminalne grupe odgovorni su za nestanak dece. Na teritoriji Albanije nestalo je više od 2.000 dece.
(sutra: Oduzeti organi prodavani u Turskoj)
Dorotea Čarnić
objavljeno: 26.07.2014.
