Izvor: Politika, 27.Feb.2011, 23:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako dokazati ubistvo bez dokaza

Veće Višeg suda u Valjevu posrednim putem, na osnovu indicija, utvrdilo da je Čačanin Aleksandar Trifunović udavio druga na pecanju

Čačak – Policija u Čačku uhapsila je, 28. januara ove godine u 14.30 sati, meštanina Aleksandra Trifunovića (44) koji je malo ranije istog dana, u Višem sudu u Valjevu, osuđen na 12 godina zatvora zbog ubistva. Optuženi nije prisustvovao izricanju presude, niti je bio pritvaran kao sumnjiv zbog tog nedela, a odgovarao je po privatnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << optužnici i osuđen je na osnovu indicija.

To je ovaj slučaj učvrstilo na mestu jednog od najneobičnijih u srpskom pravosuđu.

U presudi veća kojim je predsedavala Biljana Savić, navodi se da je Trifunović u noći između 12. i 13. jula 2002. godine, na Kameničkom jezeru kod Valjeva, usmrtio vršnjaka Dragana Matovića, u blizini šatora gde su zajedno kampovali. Trifunović je, navodi se, nakon svađe prišao Matoviću s leđa, iznenada nabacio konopac na vrat i stezao omču istovremeno ga udarajući čvrstim predmetom po glavi, a potom ga ubacio u jezero.

– Posle toga, Trifunović je nastavio da živi slobodno, bez pritvora i optužnice koju je, ipak, 19. oktobra 2004. godine podigao pokojnikov otac, Obrad Matović iz Čačka, kao oštećeni – kaže za „Politiku” čačanski advokat Miroslav Bojić, punomoćnik Matovićev.

Na pretresu u Okružnom sudu u Valjevu koji je usledio, Trifunović je oslobođen optužbe da je počinio ubistvo, ali je Bojić ostao uporan u nameri da makar samo pomoću niza sumnji dokaže teško nedelo. U žalbi Vrhovnom sudu Srbije, pre dve godine, advokat je naveo da je ovaj ozbiljan predmet u tri navrata bio pred postupajućim većima VS i ona su ukazala na činjenice koje „ozbiljno kompromituju odbranu optuženog”.

„Pred prvostepenim većem bio je veoma odgovoran zadatak da nadomesti neverovatan broj propusta u prethodnom postupku, u fazi istrage. Naravno, nije bilo mogućno od optuženog ponovo privremeno oduzeti one predmete koji su mu vraćeni iz neshvatljivih i krajnje sumnjivih razloga. Neko je odlučio da se optuženom vrate konopci, sekira, ašov i odeća sa tragovima ljudske krvi. Istražni organi su se na volšeban način lišili tih dokaza, ali spisi predmeta sadrže obilje činjenica da samo kod Trifunovića postoje motiv i objektivna mogućnost da učini sve one radnje koje su na telu Matovića ostavile ubilački trag”, navodi Bojić u žalbi upućenoj VS posle oslobađajuće presude valjevskog Okružnog suda od 10. decembra 2008.

Trifunović i Matović bili su drugovi od studentskih dana s Pedagoške akademije, i ova dvojica Čačana odlučila su da kampuju kod Kameničkog jezera, pošto Trifunovićeva tazbina živi nedaleko. Prvog dana (12. jula 2002) pored jezera i šatora videli su ih i s njima razgovarali drugi pecaroš i jedan čuvar obližnje fazanerije. U toku noći čuvari druge smene čuli su svađu iz šatora Čačana, oko sat iza ponoći probudilo ih je krkljanje iz tog pravca a kasnije i fazani, koji su prhnuli uznemirivši se zbog nečega.

Sledećeg dana, Trifunovićeva supruga donela je ručak od svoje kuće, pitajući gde je Matović, i od muža dobila odgovor da je „tu negde, peca”. Tek uveče, nestanak je prijavljen policiji a leš u jezeru spazio je upravo Trifunović sledećeg dana, 14. jula u 8 sati. Obavljen je uviđaj, zatim i obdukcija pa je utvrđeno da je stezanje vrata omčom „učinjeno od strane drugog lica, iznenadno, pri čemu se povredilac nalazio iza leđa oštećenog”. Trifunoviću su tada oduzete stvari (konopac, sekira, odeća) i date na analizu, ali ih je policija, po nalogu tužilaštva, vratila 20. septembra iste godine. Optuženi je kasnije izjavio da je sve uništio kako ga ne bi podsećalo na nezgodan događaj.

Šta je procenilo veće Višeg suda na upravo završenom pretresu?

U interesu optuženog bilo je, ako nije ubio svog prijatelja, da predmete sačuva kao dokaz radi otkrivanja počinioca. Ako je 12. jula Matović viđen više puta, kako je moguće da ga 13. jula, ako je živ, niko ne vidi niti sretne? On je prvi put došao na jezero, u okruženje gde nikog ne poznaje i zapravo nikuda nije mogao da ode. Leš je bio u neprozirnoj jezerskoj vodi na dubini 3-4 metra i optuženi je mogao da ga spazi jedino ako je znao da se tu nalazi. Optuženi je s betonskog prelivnika čak video zaliske na glavi leša što nije moguće jer je iz fotodokumentacije utvrđeno da je glava licem bila okrenuta prema dnu jezera. Zatim, nijednim dokazom nije utvrđeno postojanje druge osobe koja bi Matovića mogla da liši života.

Tako je veće, „u nedostatku neposrednih dokaza, posrednim putem na pouzdan način utvrdilo da je Trifunović lišio života Matovića”, stoji u obrazloženju presude.

O razlozima nedela, veće kaže:

„Sud je zaključio da je mogući motiv optuženog svađa, odnosno rasprava koja je nastala. Prema nalazu i mišljenju veštaka, postupak poremećaja ličnosti optuženog sa elementima narcisoidnosti i afektivne razdražljivosti, u nepovoljnim okolnostima, može dovesti do fragmentisanja i dekompenzovanja ličnosti koja svoje postupke shvata kao opravdane, bez velikog osećaja krivice.”

G. Otašević

objavljeno: 28.02.2011

Nastavak na Politika...