Izvor: Studio B, 24.Apr.2013, 11:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jasuši Akaši svedok odbrane Karadžiću
Akaši: Vlada u Sarajevu nije želela dugoročno primirje
U nastavku svedočenja na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, bivši mirovni izaslanik UN Jasuši Akaši (Jasushi Akashi) potvrdio je danas da 1994-95. vlada u Sarajevu, ohrabrena od SAD, nije želela dugoročni sporazum o primirju u BiH.
Odgovarajući na pitanja Karadžića, optuženog za genocid i druge zločine nad nesrbima u BiH, Akaši je rekao da su muslimanski lideri i zvanični Vašington >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << verovali da bi trajnije primirje omogućilo bosanskim Srbima da zadrže veliki deo teritorije BiH koji su zauzeli tokom prethodnih ratnih godina.
"Ravnoteža snaga stalno se menjala. U početku je Vojska RS bila dominantna i, u jednom trenutku, kontrolisala je 70 odsto teritorije BiH. Pri kraju rata, 1994-95, vojna ravnoteža se pomerila u korist Armije BiH i hrvatskih snaga. Zbog toga su bosanski Srbi želeli trajniji prekid vatre i stabilizovanje situacije, dok je vlada BiH bila protiv bilo kakvog zamrzavanja vojne situacije", posvedočio je Akaši.
Na pitanje tadašnjeg predsednika Republike Srpske, svedok je potvrdio da je odnos snaga u BiH bio promenjen zahvaljujući vojnoj pomoći koju su, uprkos embargu UN, ABiH pružale SAD, Nemačka i neke azijske zemlje.
Svedok je naveo da je vlada Alije Izetbegovića odbila da produži četvoromesečno primirje koje je, uz pomoć bivšeg američkog predsednika Džmija Kartera (Jimmy Cartera), bilo sklopljeno krajem 1994.
"Vi i Hrvati ste pristali na produženje primirja, ali je bosanska strana bila protiv, što je onemogućilo sporazum", rekao je Akaši optuženom. Na Karadžićevu sugestiju, svedok je prihvatio su bosanski Srbi bili spremni da vrate osvojene teritorije u okviru trajnijeg mirovnog rešenja. Upitan od Karadžića ko je najviše kršio primirja, Akaši je odgovorio:
"Sve strane, a naročito vaša, kao i strana bosanske vlade". Pretežno muslimansko vođstvo u Sarajevu želelo je, međutim, "mnogo robustnije uključenje NATO" u rat u Bosni, naznačio je Akashi. Kako je rekao, tokom 1995, komandant Unprofora, britanski general Rupert Smit bio je "mišljenja da mora biti više čiste konfrontacije sa vašom (srpskom) stranom".
Japanski diplomata izjavio je i da su komandanti Unprofora protestovali kod vlasti u Sarajevu zbog toga što je ABiH zloupotrebljavala civilne objetke, poput bolnica i škola. Akaši je posvedočio i da šest zaštićenih zona UN, uključujući Sarajevo i Srebrenicu, nije bilo demilitarizovano, kako je bilo predviđeno sporazumom o njihovom proglašenju.
Svedok je izjavio da je tačno da ga je Karadžić uveravao da ne želi podelu Sarajeva, već stvaranje "grada blizanca" na srpskoj teritoriji. Svedočeći o krizi oko Goražda u proleće 1994, Akashi je sugerisao da ga je Karadžić lagao o njenim uzrocima.
Na tvrdnju optuženog da je on prihvatio rešenje UN, svedok je uzvratio da je Karadžić to učinio tek nakon što je NATO zapretio napadom na VRS i pod pritiskom predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Akaši je napomenuo da su mu visoki oficiri NATO tada zamerili što je omogućio srpskoj strani da se olako "izvuče".
Po rečima svedoka, početkom 1995, Unprofor je znao za optužbe o tajnim letovima kojima je na aerodrom u Tuzli navodno dopremano oružje za ABiH, ali nije bio u mogućnosti da te "špekulacije" proveri.
Karadžić će sutra Akašija ispitivati o događajima u Srebrenici u leto 1995. Optužnica bivšeg tadašnjeg predsednika Republike Srpske i vrhovnog komandanta njene vojske tereti za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim artiljerijskim i snajperskim napadima i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
