Izvor: S media, 20.Jan.2011, 18:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Haga u Padinjak!
Osudjeni u Medjunarodnom krivičnom sudu u Hagu za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid služiće kazne u novom zatvoru u Padinskoj skeli koji će biti jedan od najbezbednijih zatvora u Srbiji, izjavila je ministarka pravde Srbije Snežana Malović.
Posle potpisivanja Sporazuma o izvršenju krivičnih sankcija sa predsednikom MKS Sang-Hjun Songom u Hagu, Malovićeva je istakla da je Srbija prva zemlja u jugoistočnoj u Evropi koja je zaključila >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << taj sporazum koji potvrdjuje opredeljenost Srbije da počinioci ratnih zločina moraju da budu kažnjeni bez obzira na mesto gde su zločine počinili.
Ukazujući da se sporazum ne odnosi na osudjene pred Haškim tribunalom, Malovićeva je istakla da će osudjenici MKS biti smešteni u srpske zatvore s obzirom na visinu izrečene kazne, a pre svega u zatvor u Padinskoj skeli.
Srbija prosledila diskove Hrvatskoj
Ministaka je kazala da Srbija prema sporazumu ima pravo da u svakom konkretnom slučaju razmotri da li će konkretnog osudjenog prihvatiti da služi kaznu u srpskom zatvoru.
Prvi osudjenici koji bi mogli da se nadju u Srbiji su državljani Konga ili Ugande, pošto se sada protiv njih vode krivični postupci pred MKS, a u toku je razmatranje situacija u Keniji, Kolumbiji i Avganistanu, a Srbije nema na tom spisku.
Ministarka pravde Srbije ocenila je da se samo putem čvrste saradnje mogu umanjiti sve negativne posledice ratnih zločina i postići mir i pravda.
Ona smatra da se postepeno prebacivanje tih odgovornosti sa medjunarodnog na nivo države pokazalo "istinskim merilom demokratske tranzicije u Srbiji".
Istakla je da potpisivanje Sporazuma još jednom potvrdjuje posvećenost Srbije da sudi ratnim zločincima bez obzira na to gde su zločini počinjeni.
Nema tajnih spiskova, spiskovi su nepotpuni
Ministarka je izrazila spremnost Srbije da iskustvo koje je stečeno u sudjenju počiniocima ratnih zločina i drugih teških dela iz medjunarodnog krivičnog prava stavi na raspolaganje sudu i svojim partnerima koji se suočavaju sa sličnim slučajevima.
Ona je podsetila da je, kao jedna od zemalja osnivača MKS i jedna od prvih medju 60 država koje su ratifikovale statut, Srbija od osnivanja te institucije pokazala spremnost i volju da pruži punu podršku MKS.
Medjunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu bavi se procesuiranjem ratnih zločina počinjenih na teritorijama država potpisnica Rimskog statuta, kojih sada ima 114.
Za razliku od Haškog tribunala koji je "ad hok" institucija privremenog karaktera, osnovana samo za sudjenja optuženima za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije i Ruande, MKS ima karakter stalnog suda.
Srpski parlament usvojio je Zakon o saradnji sa MKS-om 2009. godine, čime je stvorena osnova za dalju primenu osnivačkog akta tog suda - Rimskog statuta.
Prema rečima predsednika MKS-a Songa, potpisivanje ovog sporazuma predstavlja istorijski trenutak i za MKS i za Srbiju, jer predstavlja konkrernu akciju za ispunjenje medjunarodne pravde.
On je pohvalio spremnost Srbije da saradjuje sa tim sudom i ukazao da su pored naše države ovaj sporazum potpisale još Velika Britanija, Austrija, Belgija, Danska i Finska.
(Tanjug)
