Izvor: S media, 16.Jun.2010, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gvero zatražio prevremeno oslobadjanje
Penzionisani general Vojske Republike Srpske Milan Gvero zatražio je od Haškog tribunala da bude prevremeno oslobodjen, pošto je izdržao veći deo kazne od pet godina zatvora zbog progona Muslimana iz Srebrenice i Žepe 1995.
U zahtevu upućenom predsedniku Tribunala Patriku Robinsonu (Patrick), odbrana precizira da se general Gvero dobrovoljno predao Tribunalu 24. februara 2005. i da je, ne računajući dane provedene na privremenoj slobodi, do sada u sudskom pritvoru u Sheveningenu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << odslužio četiri godine i 39 dana, odnosno 82 odsto kazne.
Prema pravilima Tribunala, osudjeni mogu zatražiti da budu oslobodjeni pošto odsluže dve trećine kazne.
Naglašavajući da "nema sumnje" da su zločini za koje je Gvero osudjen "teški" - učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu progona i prisilnog premeštanja stanovništva - odbrana, medjutim, ukazuje da po presudi Gverov doprinos "nije bio odlučujući", te da on "nije učestovao u donošenju odluka o vojnoj akciji".
U kritično vreme, general Gvero bio je pomoćnik komandanta Glavnog štaba VRS Ratka Mladića za moral, informisanje i verska pitanja.
Kao dodatne razloge za prevremeno oslobadjanje, branioci navode i Gverovo dobro ponašanje u sudskom pritvoru i njegove zdravstvene probleme.
Presuda generalu Gveru nije pravosnažna, budući da tužilaštvo i odbrana imaju pravo da ulože žalbu, a rok za tu odluku je 30 dana po izricanju presude. Predstavnica tužilaštva Olga Kavran izjavila je ranije da će odluka o eventualnim žalbama biti doneta pošto tužioci prouče presudu.
Istom presudom, Tribunal je potvrdio da je VRS u julu 1995. počinila genocid nad srebreničkim Muslimanima i osudio tadašnje oficire Vujadina Popovića i LJubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora.
Potpukovnik Popović (53), u kritično vreme načelnik za bezbednost Drinskog korpusa, i pukovnik Beara (71), koji je istu dužnost obavljao u Glavnom štabu VRS, po presudi, imali su "genocidnu nameru" da unište zarobljene Muslimane kao etničku grupu, koju su sproveli kroz operaciju organizovanog streljanja oko 7.000 zarobljenih.
Za pomaganje i podržavanje genocida, Tribunal je na 35 godina zatvora osudio Draga Nikolića (53), koji je bio bezbednosni oficir Zvorničke brigade VRS.
Tribunal je presudom utvrdio da su snage bosanskih Srba u danima pošto su 11. jula 1995. zauzele Srebrenicu ubile "najmanje 5.336 identifikovanih osoba", kao i da bi broj žrtava, na osnovu predočenih dokaza, mogao porasti do 7.826.
Tadašnjem komandantu specijalne policijske jedinice Ljubomiru Borovčaninu (50), Tribunal je izrekao kaznu od 17 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ubistava, istrebljenja i progona.
Komandantu Zvorničke brigade VRS Vinku Pandureviću (51) izrečena je zatvorska kazna od 13 godina zbog pomaganja i podržavanja ubistva, progona i prisilnog premeštanja stanovništva.
Radivoje Miletić (63), koji je bio pomoćnik komandanta VRS Ratka Mladića, proglašen je krivim za ubistva, progon i prisilno premeštanje iz Srebrenice i Žepe i osudjen na 19 godina zatvora.
