Izvor: Politika, 19.Jan.2015, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goran Perčević konačno svedoči o Milovanu Bojiću
Bivši funkcioner SPS-a je jedini koji treba da bude saslušan da bi postupak protiv nekadašnjeg ministra zdravlja bio okončan
Hapšenje Gorana Perčevića, nekadašnjeg funkcionera SPS-a a sada biznismena, osim nezakonitosti u vezi sa uzimanjem kredita od Univerzal banke, staviće tačku i na jedan sudski postupak. On je, naime, jedini svedok koji treba da bude saslušan da bi postupak protiv Milovana Bojića, nekadašnjeg ministra zdravlja, bio okončan. Posle silnih zavrzlama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i nemogućnosti da bude priveden u sud, Perčević se za koji dan, konačno, pojaviti pred sudijom u svojstva svedokapostupka protiv Bojića.
Bezuspešno je sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu koji vodi postupak protiv Bojića, duže od dve godine pokušavao Perčevića da dozove u sud. Iako su mu pozivi upućivani na kućnu adresu, iako je novčano kažnjavan, pa čak i nalagano njegovo privođenje, od Perčevića nije bilo ni traga ni glasa. Najzanimljiviji detalj, čini se, u čitavoj stvari jeste činjenica da je potražno odeljenje Policijske uprave Palilula potvrdilo postupajućem sudiji da on živi na adresi koja je navedena u spisima predmeta, a ubrzo i požalilo da im na vratima stana broj 13, uprkos tome što s kucali, niko nije otvorio vrata.
– Perčević je pozivan desetak puta. U većini slučajeva, sud je obaveštavan da svedok nije preuzeo poziv, iako mu je on slat na adresu koja je zvaničnim putem dobijena od policije. S obzirom na to da se nije odazivao na pozive, sud je naložio pripadnicima Policijske uprave Palilula da privedu Perčevića i dovedu ga u sud. Ni to nije dalo rezultate. U pismenoj obavesti, policija je u obraćanju sudu navela da su njeni pripadnici kucali na vrata stana broj 13 na adresi na kojoj svedok živi, ali da im niko nije otvarao vrata. Poziv ovom svedoku dostavljan je i preko oglasne table suda što se, prema zakonu, smatra da je poziv uredno dostavljen. Međutim, od Perčevića nije bilo ni traga, ni glasa. Njemu jednostavno nije bilo moguće uručiti poziv, niti ga privesti – zaključuje sagovornik „Politike”.
Sada, kada je Perčević iza rešetaka, prema njegovim rečima, postupak protiv Milovana Bojića konačno će biti okončan. I to na narednom pretresu koje je zakazano za kraj januara. Perčević bi, sasvim sigurno, i ranije bio saslušan da je postupajući sudija u postupku protiv Bojića, odmah po hapšenju nekadašnjeg funkcionera SPS-a, zvanično obavešten o tome.
– Po zakonu, na dan kada je bio zakazan glavni pretres, policija je sudiju zvanično obavestila o Perčevićevom hapšenju. Međutim, iako je tada bio dostupan pravosudnim organima, on nije bio priveden. Tek pošto je postupajući sudija izdao novi nalog za hapšenje, on je iz pritvorske jedinice Okružnog zatvora u Beogradu doveden sud. Apsurdno, ali je tako – objašnjava naš sagovornik.
Inače, Milovana Bojića optužnica tereti da je kao direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” zloupotrebio službeni položaj u produženom trajanju. Prvobitnom optužnicom stavljeno mu je na teret da je kao prvi čovek „Dedinja” prekršio zakon čak šest puta, ali je tokom postupka Tužilaštvo odustalo od pojedinih dela, pa je Bojiću, posle okončanja dokaznog postupka, 28. marta 2012. godine izrečena kazna zatvora u trajanju od deset meseci za „samo” četiri dela.
Nekadašnji direktor instituta „Dedinje” oglašen je krivim zato što je tokom aprila 1995. godine nadležnim službama dao nalog da se devizna sredstva koja su uplaćivali strani državljani za pružene zdravstvene usluge u ovoj ustanovi ne uplaćuju na račune instituta, već na račun posebne devizne blagajne u koju se „slilo” ukupno 261.950 tadašnjih nemačkih maraka. Taj novac Bojić je isplaćivao jednoj osobi za štampanje knjige, drugoj za učešće na kongresu nuklearne medicine u Parizu... Optužen je i što je 14. januara 2000. godine zaključio ugovor o „klimatsko-banjskom tretmanu sa Specijalnim zavodom za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju oboljenja tiroidne žlezde na Zlatiboru koji je potpisao i overio pečatom instituta, iako po Statutu institucije na to nije imao pravo”. S računa instituta, po pomenutom ugovoru, „skinuto” je milion dinara i uplaćeno na račun centra na Zlatiboru. Na ovaj način, institut je kako je utvrdio sud, oštećen za taj novac.
Zbog žalbi na izrečenu presudu, predmet je prosleđen Apelacionom sudu koji je posle većanja, ukinuo presudu i postupak vratio na novo suđenje. Prvostepenom sudu naloženo je da u ponovljenom postupku kao svedoke sasluša sve osobe koje su bile članovi UO u doba kada je direktor „Dedinja” bio Bojić, kako bi se utvrdilo da li je prvi čovek ove lekarske ustanove „delio” novac samoinicijativno ili je za to imao odobrenje UO. I, saslušani su svi, osim Perčevića.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 19.01.2015.
