Izvor: Blic, 15.Apr.2008, 18:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Falsifikovanim karticama ukrali milione dinara

BEOGRAD - Po nalogu Specijalnog tužilaštva, MUP Srbije juče je u Beogradu, Novom Sadu i Subotici uhapsio dvanaestočlanu organizovanu kriminalnu grupu koja je od prošle godine u ilegalnoj štampariji u Novom Sadu izrađivala duplikate platnih kartica, a zatim ih koristila u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, BiH i nekim članicama EU.

Policija tereti članove ove grupe da su preko kartica bliznakinja pribavili više desetina miliona dinara, na štetu „Poštanske štedionice" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i drugih preduzeća. Koordinirana akcija MUP i Specijalnog tužilaštva počela je juče rano ujutru, a po rečima specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića, pripremana je nekoliko meseci. Kao organizatori kriminalne grupe uhapšeni su Miladin Miladinović (46) iz Novog Sada, Goran Mustafić (26) i Nebojša Gršić (25) iz Subotice. Prošlog meseca uhapšen je i Goran Prskalo (38), trenutno je u subotičkom pritvoru, koji se takođe sumnjiči da je organizator.

Kao članove organizovane kriminalne grupe policija je privela Dejana Vukoslavovića (29), Aleksandra Tojagića (28), Vladimira Babića (28) i Zorana Šljivara (30), svi iz Sremske Kamenice, kao i Josipa Petrovića (43), Ninu Petrović (19), Danijelu Momčilović Prskalo (27) iz Subotice i Vladimira Gogića (33) iz Beograda.

Mustafić, Prskalo i Gršić su, kao organizatori, polovinom prošle godine kupili opremu za izradu falsifikovanih platnih kartica, laptopove u kojima se generišu podaci o validnim platnim karticama, nakon čega su pomoću mašine za personalizaciju izrađivali duplikate platnih kartica. Opremu su instalirali u Novom Sadu, gde su sve vreme falsifikovali kartice.

Pretpostavlja se da su podatke o pravim platnim karticama dobijali posredstvom interneta, najverovatnije od nekoga iz Bugarske.

U Mađarskoj su kupovali belu plastiku i magnetne trake na koje se nanose podaci o platnim karticama. Policija je uvrdila da su posle izrade duplikata organizatori kriminalne grupe pronalazili ljude kojima su prodavali kartice za 200 evra, ili su od njih uzimali deo novca koji je pribavljan njihovim korišćenjem.

Osumnjičeni Mustafić imao je kanale za distribuciju kartica i podizanje novca putem njih. On je preko saradnika u inostranstvu pronalazio stanove za smeštaj robe koju je putem interneta kupovao falš bankarskim karticama. Tokom prošle godine organizatori grupe su se dogovorili sa Miladinovićem da angažuje što veći broj osoba za posao sa karticama, kao i posrednike u angažovanju lica, njihovom nadzoru i skrivanju opreme za izradu falsifikovanih platnih kartica.

Policija je utvrdila da je unutar ove kriminalne grupe vladala stroga hijerarhija. Po nalogu organizatora, članovi grupe su zloupotrebu falš platnih kartica izvodili na dva načina. Širom Srbije kupovali su mahom skuplju tehničku robu, zlato i satove, koje su preprodavali preko svojih kanala znatno ispod realne vrednosti.

Deo kriminalne grupe je na POS terminalima „Poštanske štedionice" provlačio falš kartice i podignuti novac poštom slao Miladinoviću, koji je taj novac uz takođe falsifikovane lične karte podizao u novosadskim poštama.

Koliko su tačno novca, i na čiju sve štetu, na ovaj način uzeli, za sada se ne zna. MUP Srbije nastavlja rad na ovom slučaju, a posle isteka 48-časovnog policijskog pritvora sve uhapšene će, uz krivičnu prijavu, predati Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu.

Obazrivo kupovati preko interneta

Sejad Šehić, direktor Odeljenja za platne kartice „Banke Inteza", kaže za „Blic" da se prilikom kupovine preko interneta mora paziti kojim veb sajtovima se pristupa i gde se ostavljaju podaci o platnoj kartici.

- Treba kupovati u renomiranim sajtovima iza kojih stoje kompanije koje su u stanju da ispune objavljene uslove kupovine. Strana na kojoj se unose podaci o kartici mora da bude zaštićena (https protokol) i digitalno potpisana sertifikatom nekog međunarodno priznatog sertifikacionog tela, na primer VeriSign. Ukoliko internet prodavnica ima registrovane oznake SecureCode i Verified By VISA, reč je o trgovcu koji garantuje sigurnost plaćanja. Posebno treba obratiti pažnju na objavljene uslove kupovine i opšte uslove sa kojima se kupac saglasi pre plaćanja - kaže Šehić.

Najveštiji falsifikatori iz Bugarske

Naši falsifikatori su podatke o platnim karticama dobijali posredstvom interneta, od nekog iz Bugarske. Bugari inače zadaju najviše muka evropskim policijama, jer je kod njih najrazvijenija tehnologija falsifikovanja platnih kartica, poznata kao skrimovanje. Nedavno je uhapšeno nekoliko Bugara koji su kod sebe imali kompletnu opremu za pravljenje kartica, od skenera za iščitavanje podataka s kartica, tastature, do lažnih maski bankomata. U Srbiji su nedavno uhapšene i dve grupe Rumuna koje su falsifikovanim karticama oštetile nekoliko domaćih i stranih banaka za milione dinara.

Saveti za čuvanje platnih kartica

-Platnu karticu treba nositi odvojeno od PIN koda i ne davati je bilo kome na korišćenje.

-PIN kod zapamtiti, nije ga poželjno zapisivati bilo gde.

-Ako postoji sumnja da neko zna vaš PIN kod, od banke zatražiti da ga promeni.

-Kada se koristi bankomat, telom bi trebalo zaštititi ekran dok birate opcije sa ekrana, a prilikom unošenja PIN koda - tastaturu na bankomatu.

-Od podizanja novca treba odustati ukoliko neko posmatra dok obavljate transakciju.

-Ni od koga ne prihvatati pomoć u korišćenju bankomata, obratite se svojoj banci.

-Ukoliko bankomat zadrži karticu, odmah obavestiti banku.

-Neke banke savetuju klijentima da u prodavnicama i restoranima drže na oku svoju karticu dok se obavlja plaćanje, a ukoliko je POS terminal udaljen - da insistiraju kod prodavca da transakciju obavi isključivo uz prisustvo kupca.

Nastavak na Blic...

TV Avala: MUP: Uhapšena grupa falsifikatora platnih kartica

Press: KARTICAMA UKRALI STO MILIONA!