Izvor: Blic, 27.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dozvola sve više, a dobrih vozača sve manje
Dozvola sve više, a dobrih vozača sve manje
Vozačku dozvolu u Srbiji prošle godine dobila je čak 140.141 osoba, što je za 16 odsto više nego 2005. Razlog tome je veća zainteresovanost mladih da vozačku dozvolu dobiju pre izglasavanja novog zakona o bezbednosti saobraćaja koji predviđa daleko komplikovaniju proceduru polaganja ispita.
- Beograd je prošle godine umesto uobičajenih 18.000 novih vozača dobio čak 30.000. Zbog najavljivanja zakona, mnogo mladih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je bukvalno nagrnulo da polaže vožnju. Do tada, ispit je polagalo oko 400 kandidata dnevno, a prošle godine taj broj se povećao na 600, pa i na čak 1.000 kandidata. Sada se taj broj ponovo smanjio - kaže za 'Blic' Filip Pejović, načelnik Uprave saobraćajne policije Beograd.
Poplava novih vozača, smatraju stručnjaci, sigurno će se negativno odraziti na stanje bezbednosti u saobraćaju. Upozoravajuća je činjenica da u saobraćajnim nesrećama najčešće ginu osobe između 26 i 35 godina, dok povrede najčešće zadobijaju osobe u ranim dvadesetim godinama.
Prošle godine, prema podacima MUP-a, najveći broj saobraćajnih nesreća izazvali su vozači sa šest godina vozačkog staža, čak 5.166. Slede vozači u prvoj godini, koji su vinovnici 4.996 udesa, a zatim oni sa trogodišnjim stažom koji su u Srbiji izazvali 2.728 saobraćajnih nesreća.
- Od ukupno 329 poginulih vozača, njih 97 je bilo staro od 26 do 35 godina. Među povređenim učesnicima u saobraćaju, najviše je mladih od 19 do 25 godina, čak 3.877 - kaže za 'Blic' Stojadin Jovanović, načelnik saobraćajne uprave MUP-a Srbije. Kao najčešće uzroke nesreća, Jovanović navodi prekoračenje brzine, koja je uzročnik trećine udesa, neustupanje prvenstva prolaza, preticanje i obilaženje, dok je vožnja pod dejstvom alkohala bila uzrok 3,4 odsto svih saobraćajnih nesreća, čiji su vinovnici mladi vozači.
Milan Vujanić, profesor na beogradskom Saobraćajnom fakultetu, navodi da prema statististikama u poslednjih 20 godina, najviše prekršaja i nesreća izazovu vozači u prvoj godini saobraćajnog staža.
- Tada su najizraženije greške u upravljanju vozilom, u proceni situacije, u signalizaciji drugima šta će da urade. Još gora od prve godine je treća jer dok u drugoj paze, u trećoj godini već misle da su postali prvaci sveta... - kaže profesor Vujanić. On navodi i da vozači, posebno mladi, nisu dovoljno edukovani o bezbednosti saobraćaja i nisu svesni posledica.
- Koliko vozača zna da će udarac u zid pri brzini od 60 kilometara na sat, a da nisu vezani pojasom, biti smrtonosan? Isto je i kada čovek padne na trotoar sa četvrtog sprata. Kolike su šanse da preživi? A udarac brzinom od sto kilometara na sat identičan je padu sa 14. sprata - objašnjava profesor Vujanić.
Najčešći uzroci nesreća su izletanje s puta pri velikoj brzini. Takve nesreće u Beogradu su se uglavnom dešavale na autoputu i na dužim ulicama.
- Najveći problem je što se mladi vozači u auto-školama obučavaju samo da polože vozački ispit, a ne i da budu dobri i oprezni vozači. Ispit sada traje samo pet minuta, a to je nedovoljno da se proceni kvalitet znanja za vožnju - kaže profesor Vujanić.
I načelnik Filip Pejović upozorava da povećanje broja kandidata za polaganje vozačkih ispita smanjuje kvalitet obuke vožnje.
- Time se kasnije ugrožava bezbednost saobraćaja jer mnogi mladi vozači nedovoljno spremni i obučeni izlaze na ulicu - kaže načelnik Pejović.
Bojana Jelovac - Tamara Marković-Subota
