Izvor: Blic, 19.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Đurić rekao: - Đubre je još živo'
'Đurić rekao: - Đubre je još živo'
BEOGRAD - U ime mrtvih i njihove siročadi, tražim najstrožu kaznu za optužene radnike Državne bezbednosti, i to bez ikakvog popusta. Kada su priznali zločin na Ibarskoj magistrali, naš zakon je imao smrtnu kaznu koja je nažalost ukinuta, pa zato zahtevam da se osude na 40 godina - rekao je juče Vuk Drašković, lider SPO na suđenju Radomiru Markoviću, bivšem šefu DB, Nenadu Iliću i Nenadu Bujoševiću, pripadnicima JSO, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Milanu Radonjiću, nekadašnjem šefu beogradskog DB. Oni su optuženi za ubistvo četvorice članova SPO i pokušaj ubistva Draškovića 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca.
Lider SPO je juče rekao da je bio meta Slobodana Miloševića i dela DB 'koja je bila Miloševićeva teroristička organizacija.' On je na početku rekao da je kritičnog dana išao na Ravnu goru radi odmora, a ne na politički skup.
- Državna bezbednost me stalno prisluškivala i znali su za put jer sam i svešteniku Ljubi Rankoviću rekao u telefonskom razgovoru da ne obaveštava stranku u Valjevu o mom dolasku. Oko 11 sati smo krenuli iz Beograda, a ja sam bio sa Veselinom Boškovićem u 'audiju'. Vesko je bio izvanredan vozač, ali ja ne verujem nikom sem sebi kad sedim za volanom. Zato sam u toku vožnje oprezno gledao i jedini sam očevidac Miloševićevog Jasenovca - kazao je Drašković.
Prema njegovim rečima, u jednom trenutku je ugledao zeleni kamion, a Bošković je maksimalno reagovao ablendujući i skrećući sa puta.
- Sudar je bio strašan. Zaustavili smo se u kukuruzištu i ja nisam video šta se dalje desilo. Izašao sam i video da Veselin krklja, bio je još živ. Tu se stvorio neki čovek pored mene, a ja sam zvao Vučka, Gagu i Zvonka. Taj čovek mi je rekao da su oni otišli po pomoć. Još mi stoji rana što sam pomislio: 'Pa gde su dosad sa tom hitnom pomoći' - kazao je Drašković.
Dalje je pričao kako je taj čovek u plavkastoj trenerci rekao preko mobilnog telefona: 'Đubre je još živo.'
- Šest meseci kasnije sam prepoznao tog čoveka na televiziji. To je bio general Branko Đurić, tadašnji šef SUP-a Beograd. Izvesno je da u Evropi posle Drugog svetskog rata nije bilo ovakvog zločina, da DB pokrene ovakvu akciju, da pokrene svoju elitnu jedinicu JSO da bi ubila jedinog protivnika Slobodana Miloševića. Ovo je tipični akt državnog terorizma - kazao je Drašković.
Lider SPO je naglasio da je optužnica invalidna i selektivna od strane Zorana Đinđića i Dušana Mihajlovića.
- Ona je morala obuhvatiti operativnog organizatora zločina Milorada Lukovića Legiju, tadašnjeg komandanta JSO, zatim Branka Đurića, Kertesa i još nekoliko desetina ljudi iz tog lanca smrti. Ničija ne gori do zore, otići će sa vlasti Đinđić i Mihajlović, biće Srbija pravna država - rekao je Drašković.
On je kazao da su optuženi mašine za ubijanje i da ubijaju poput čečenskih terorista sa kamionom punim peska i eksploziva.
- Zameram sudu i tražim da sasluša Đinđića, koji je još u oktobru 2000. godine izjavio da je kamion vozio jedan izmanipulisani dečko koji je mislio da je Vuk Drašković Hašim Tači. Okrivljeni su uhapšeni tek 24. januara prošle godine. Dovedite ga da se suočimo. Đinđić i Mihajlović su napravili nakazu od države - rekao je Drašković.
On je tražio da sud sasluša Ljubomira Milanovića, radnika javne bezbednosti, i Slavišu Softića, radnika DB, koji su saslušavali Aleksandra Nikića iz DB, koji je izjavio da je kamion ubicu vozio Ilić, a da je iza njega u belom kombiju išao Bujošević.
- Nikić je svedočio da su njih dvojica danima uvežbavali vožnju u i izvan Centra državne bezbednosti. Izjavio je i da je kamion u Centar, nekoliko dana pre zločina, dovezao Legijin šofer Nenad Sinobad - kazao je Drašković.
Sud je prihvatio da na sledećem glavnom pretresu, zakazanom za 15. i 16. januar, svedoče Milanović i Softić. Sud će naknadno odlučiti o ponovnim predlozima za svedočenje Đinđića i Krste Bobota, koji je kao istražni sudija Prvog opštinskog suda izašao na lice mesta. N. Jovanović
Vređali mrtve i njihove porodice
Drašković je kazao da bi bio najsrećniji kada bi svedočio da zločina nije bilo i da 'nije ostalo 11 siročadi, četiri udovice, četiri majke kao četiri čavke i sedam bratstava zavijenih u crno'.
- Ali, zločina je bilo. Kao čovek, verovao sam da u svakom čoveku postoji zrnce dobrog, da će okrivljeni makar malo pognuti glavu kada im se pogledi susretnu sa pogledima rodbine nastradalih. Ali ništa od toga, ovde se nastavila njihova bahatost, vređali su mrtve, njihove porodice i zakon. To je dokaz u kakvim je razbojničkim rukama Srbija bila, a i danas je u njima - rekao je Drašković.
