Izvor: Politika, 03.Jun.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li Visoki savet sudstva nastavlja s tajnim radom
Ovo telo, po svemu sudeći, nije izvuklo pouke posle kritika domaće i međunarodne stručne javnosti
Sporno upućivanje sudija iz sudova nižih u sudove viših instanci, koje će biti sprovedeno u narednim nedeljama, a o kom gotovo da se i ne govori, ocenjeno od strane domaće i međunarodne stručne javnosti kao netransparentno, nepouzdano i neproverljivo, jer se ne zna da li su zaista najbolje sudije upućene da pomognu u radu sudova viših instanci, uskoro bi moglo da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sprovedeno. Potreba za upućivanjem, koje predstavlja „privremeni izbor” sudija, posebno je sporna kada se zna da predlozi zakona o sudijama, zakona o uređenju sudova i zakona o područjima i sedištima sudova i javnih tužilaštava (mreža sudova), koji su u skupštinsku proceduru upućeni 5. aprila ove godine, propisuju da se, odmah po usvajanju zakona, izvrši premeštaj sudija u sve novoosnovane sudove (a predviđa se osnivanje još 33 osnovna suda), kao i u sudove kojima su promenjena područja delovanja i nadležnost. To znači da će premeštaj biti izvršen u svim osnovnim, višim i apelacionim sudovima. Oni koji bi sada bili upućeni u više sudove na tako netransparentan način, dobili bi povoljniju „startnu poziciju” prilikom planiranog premeštaja, koji predstavlja trajni izbor.
Sagovornici „Politike” objašnjavaju da će, pored pomenutih mogućnosti (upućivanje iz nižeg u viši sud i obrnuto), zakoni omogućavati i „horizontalan” i „vertikalan” premeštaj sudija, odnosno da će nosioci sudijskih funkcija moći da budu premešteni i iz jednog mesta u drugo i iz viših u niže sudove, i to bez njihove saglasnosti i bez ikakvih kriterijuma.
– Kada može doći do premeštaja sudija, definiše isključivo Ustav, s obzirom na to da to predstavlja odstupanje od nepremestivosti, jedne od garancija nezavisnosti sudstva. Sudija može biti premešten bez svoje saglasnosti samo kada se ukine sud ili pretežan deo njegove nadležnosti. Zakon samo razrađuje kako se premeštaj vrši u tim Ustavom propisanim slučajevima, a ne može da proširuje situacije u kojima bi se vršio premeštaj. U tim slučajevima sudiji ne prestaje sudijska funkcija, već on nastavlja da je obavlja u sudu koji je preuzeo nadležnost ukinutog suda, i to sudu iste vrste i istog ili približno istog stepena. Tako to sad reguliše Zakon o sudijama, ali se ta odredba predlozima novih zakona briše, što otvara mogućnost da sudija bude premešten u bilo koji sud i utiče na njegovu nezavisnost i nepristrasnost. Sve to protivustavno snižava nivo dostignutih ljudskih prava jer ugrožava pravo građana da im sudi nezavisan i nepristrastan sud – objašnjava Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.
Boljevićeva navodi da, pored ostalih, bez ove dve garancije (nepremestivost sudije i stalnost mandata) nema ni nepristrasnosti ni pravičnog suđenja. U suprotnom, naglašava ona, može da se vrši uticaj na sudiju.
– Sudiji može da se pripreti da će biti premešten u neko drugo mesto u slučaju da neki predmet ne reši kako treba, ili se pak, može nagraditi premeštajem u mesto koje želi, ako predmet reši „kako treba”. Time se automatski utiče na njegovu nezavisnost i nepristrasnost, a to znači i na fer suđenje. To znači da svako ko ima uticaj na to da li će sudija napredovati, kako će biti ocenjen (a od toga zavisi da li će napredovati), da li će biti disciplinski kažnjen (od čega, takođe, zavisi da li će napredovati ili biti razrešen), može da utiče ili bar da pokuša da utiče na ishod postupka koji sudija vodi. A uticaj ima Visoki savet sudstva, odnosno sudije u njima, kao i političari u njemu – ministar pravde i predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe, pa čak i advokat koji je gotovo uvek blizak nekoj političkoj opciji – navodi Boljević.
Drugi „Politikin” sagovornik, koji je insistirao na anonimnosti, objašnjava da bi ovo moglo da bude sprečeno ako se ne bi brisale odredbe stavova dva i tri člana 13. Zakona o sudijama, što je predloženo predlogom zakona o sudijama koji je 5. aprila upućen u Skupštinu. Takođe, navodi naš sagovornik, to bi bilo sprečeno raspisivanjem konkursa za izbor sudija u višim i apelacionim sudovima. Štaviše, napominje, u nekim višim i apelacionim sudovima nedostaje određeni broj sudija.
– Recimo, upravo je završen konkurs za popunjavanje praznih sudijskih mesta u privrednim, Privrednom apelacionom i Upravnom sudu. Kolektivi sudija izjasnili su se o kandidatima koji su konkurisali i VSS će izabrati sudije i dostaviti svim kandidatima obrazložene odluke. Tako bi trebalo da se uradi i u ostalim sudovima i zaista poštuje javnost i pravičnost postupka u kojem bi se znalo za koliko se mesta vrši izbor i ko su kandidati koji su konkurisali na ta mesta. Odluka VSS o izboru mora da bude obrazložena, čime se omogućava da oni koji tim izborom nisu zadovoljni upotrebe efektivno pravno sredstvo – navodi naš sagovornik.
----------------------------------------------------------------
Troškovi
Troškovi premeštaja sudija iz, recimo, Subotice u Vranje, u koje između ostalih ulaze putni troškovi, stanarina, naknada za odvojeni život... pali bi na državu, odnosno njene poreske obveznike.
– Izvesno je da bi država snosila troškove, mada iz VSS-a stižu ubeđenja da će premeštaj biti izvršen u sud najbliži gradu u kojem živi sudija kojeg treba premestiti (kada novi osnovni sudovi budu osnovani) – objašnjavaju naši sagovornici.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 03.06.2013.
