Izvor: B92, 04.Okt.2012, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Badžinoj grupi" od 1 do 5 godina

Beograd -- Viši sud osudio Sinišu Stojičića, brata ubijenog policijskog generala Radovana Stojičića Badže, na pet godina zatvora zbog šverca cigareta 1997. godina.

Sud je utvrdio da su Siniša Stojičić i njegov brat, bivši zamenik ministra unutrašnjih poslova Radovan Stojičić, organizovali kriminalu grupu koja je za sebe zloupotrebom službenog položaja pribavila imovinsku korist u iznosu od 9,9 miliona dinara. Tužilac za organizvani kriminal Miljko Radisavljević najavljuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << žalbe.

Bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes osuđen je na tri godina zatvora, njegov savetnik Petar Milenković na dve godine i osam meseci, a vlasnik sokobanjske firme "Deks" Dejan Milenović osuđen je na tri godine zatvora.

Sud je službenika carinske kontrole Nebojšu Nikolića osudio na dve godine zatvora, dok su bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Stojan Mišić i bivši načelnik niške policije Radisav Gvozdenović oslobođeni optužbi.

Bivši načelnik policije Zaječara Nenad Živadinović osuđen je na godinu dana zatvora, a bivši carinik Zdravko Hristov na dve godine i šest meseci.

Tužilac za organizvani kriminal Miljko Radisavljević kaže za B92 da će sačekati pisani otpravak presude, ali da će se svakako žaliti s obzirom na visinu izrečenih kazni i na oslobađanje okrivljenih Gvozdenovića i Mišića.

Zakonski rok za ulaganje žalbe Apelacionom sudu u Beogradu je 15 dana od prijema presude, a isto pravo imaju i osudjeni.

Specijalni sud u Beogradu osudio je danas Sinišu Stojčića na pet godina zatvora, kao organizatora kriminalne grupe šverca duvana koja je pribavila protivpravnu imovinsku korist od oko 9,9 miliona dinara, dok je šest pripadnika grupe osudjeno na kazne zatvora od jedne do tri godine, a dvojica su oslobodjena optužbi.

U presudi se kao organitozator pominje i Stojčićev brat - tadašnji zamenik ministra unutrašnjih poslova, policijski general Radovan zvani Badža, jer je zloupotrebnom službenog položaja sprečavao da bude otkriven šverc duvana, ali protiv njega postupak nije vodjen jer je u medjuvremenu ubijen.

Grupa je preko preduzeća Siniše Stojičića "R5 kompani" iz Niša, a uz pomoć okrivljenih iz Savezne uprave carina, uvozila cigarete koje su njeni članovi kasnije prodavali na teritoriji Srbije.

Radovan Stojičić Badža je ubijen 11. aprila 1997. godine u restoranu "Mama mia" u Beogradu, više godina pre pokretanja istrage u tom slučaju, a to ubistvo do danas nije rasvetljeno.

Radovan Stojičić Badža je organizovao policijske čelnike čiji je zadatak bio da sprečajvaju bilo kakvu kontrolu poslovanja preduzeća njegovog brata, a zaposleni u carini su im omogućili da robu uvezu bez carinskog evidentiranja.

Sud je utvrdio da su osudjeni, zloupotrebom službenog položaja, učestvovali u švercu duvana od 1996. do 1998. godine i pribavili protivpravnu imovinsku korist od 9,9 miliona dinara.

Sud je naložio Stojčiću i Milenoviću da uplate u korist budžeta protivpravno stečenu imovinsku korist od ukupno 9,9 miliona dinara, sa zateznim kamatama.

Ovo je druga presuda za šverc cigareta u Srbiju kojom je državni budžet oštećen za višemilionske iznose. Prošle godine Specijalni sud je izrekao prvostepenu presudu grupi Stanka Subotića Caneta, a u toku je proces protiv grupe Bojane Bajrušević.

Postupak protiv Marka Miloševića i Mirjane Marković, koji se vodio u okviru procesa protiv Bajruševićeve je u prekidu, jer su oni u bekstvu.

Optužnica tereti braću Stojičić da su organizovali kriminalnu grupu koja je od 1996. do 1998. godine preko Sinišinog preduzeća "R 5 kompani" uvozila cigarete uz pomoć zaposlenih u Carini, koji su im omogućavali da robu uvezu bez carinskog evidentiranja.

Pomoć je pristizala i od policijskih čelnika, koje je kako se navodi, organizovao Radovan Stojičić, tadašnji general srpske policije i načelnik javne bezbednosti, a njihov zadatak je bio da sprečavaju bilo kakvu kontrolu poslovanja preduzeća njegovog brata.

Cigarete su, prema optužnici, lažno deklarisane kao toalet papir, kako bi bile unete u zemlju.

Krijumčarenje se, prema onome što je poznato, odvijalo preko graničnog prelaza Vrška čuka, a završavale su u privatnim magacinima Stojčićeve firme. Odatle su rasturane po gradovima Srbije, uglavnom za uličnu prodaju.

Nastavak na B92...