Izvor: Radio 021, 15.Okt.2015, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aplikacije na telefonima kobne po lične podatke
Korisnici interneta preko mobilnih mreža izloženi su riziku neovlašćenog prikupljanja privatnih podataka od raznoraznih aplikacija koje pristupaju ličnim podacima korisnika, i zbog toga država mora da donese odgovarajuća sistemska rešenja da se to spreči, rečeno je danas na panelu "Bezbednosti mobilnih mreža i aplikacija".
Na skupu u organizaciji Fondacije Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), iznesen je podatak da je 2012. godine kod Telenora registrovano >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << da su neke državne institucije više od 200.000 puta ulazile u njihovu bazu podataka korisnika, a samo je oko 6.000 bilo sa sudskim nalogom, i sa time je upoznat i poverenik za informacije od javnog značaja.
Učesnici panela su predočili da na internetu postoje sajtovi koji, kada korisnik uđe na njih, beleže podatke o ostvarenim kontaktima na mreži, sa kime i koliko traju takve konekcije, zatim IMEI broj telefona (identifikacioni broj) i druge podatke. Primer takvih agresivnih sajtova su Fejsbuk i Vajber, koji bez našeg znanja kopiraju naše lične podatke, slike ili video sadržaje, a na domaćem terenu to je internet aplikacija portala "Kurir" i sa time je, takođe, upoznat i poverenik za informacije od javnog značaja, rečeno je na skupu.
Predstavnik globalne kompanije IGT Dragan Pleskonjić rekao je da ljudi nisu ni svesni koliko se ličnih podataka neovlašćeno prikuplja, ali je istakao za to postoje načini da se takva praksa spreči. Jedan od načina je da se mobilnim telefonom sa Android operativnom sistemom uđe na sajt "Google play" i preuzme OWASP aplikacija i kada se ona instalira, korisnik može biti veoma neprijatno iznenađen kada taj softver pokaže koliko smo odobrenja dali nekim instaliranim aplikacijama na telefonu da preuzimaju naše lične podatke, a da toga nismo bili svesni, objasnio je Pleskonjić.
Softverska bezbednost mora da prati bezbednost mreže, o čemu se brine operater, i da se vodi računa o sigurnosti operativnog sistema na smart telefonima, naveo je Pleskonjić i dodao da je važno i podizanje svesti korisnika o bezbednosti preuzetog softvera. Generalno, u svetu nedostaje zakonsko regulisanje pitanja bezbednosti na internetu, ocenio je on.
Predstavnik VIP mobajla Janez Kerižan rekao je da mobilni operateri, kada prodaju mobilne telefone prodaju i instalirane aplikacije proizvođača i tu ne snose odgovornost, već sam korisnik preuzima rizik, a pogotovu kada u instaliranju novog softvera klikne opciju "accept" (prihvatam).
Kerižan je preporučio da ne isključujemo opciju ukucavanja PIN koda kada uključujemo telefon, jer može se desiti da nam tako nezaključanu SIM karticu neko ukrade i iskoristi da razgovara po celom svetu i tako nama napravi enormne račune protiv naše volje. Takođe, Kerižan je upozorio da treba voditi računa kada se priključujemo na neku bežičnu mrežu, koja ima slobodan pristup bez logovanja sa šifrom, jer to nosi rizik da nam neko neovlašćeno prekopira brojne lične podatke iz mobilnog telefona.
U Sloveniji postoje zakoni koje regulišu u kojim slučaju policija, pravosudni organi i državna bezbednost mogu ulaziti u lične podatke građana i presretati njihove konekcije i razgovore na mobilnim mrežama. U Srbiji, kako je Kerižan rekao, postoji ne tako dobre zakonske odredbe koje daju široka ovlašćenja nekim državnim agencijama da ulaze u podatke građana i da ih presreću, odnosno, prisluškuju njihove razgovore, ocenjujući da se takve procedure ne praktikuju u EU.
