Izvor: S media, 30.Nov.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vikiliks teroristička organizacija?
Velika akcija „kontrole štete” u Vašingtonu, posle senzacionalne „provale” u arhiv Stejt departmenta.
Američka vlada i posebno njena diplomatija pojačali su akciju „kontrole štete”, posle provale u arhiv Stejt departmenta i Pentagona. Zbog toga su se juče javnosti obratili i predsednik Barak Obama i državna sekretarka Hilari Klinton.
"Lejdi Gaga" rasturila >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << CIA-u?
Prvi zaključak, pošto je deo sadržaja diplomatske elektronske pošte do koje je došla organizacija „Vikiliks” u nedelju uveče prvo objavljen na sajtu „Njujork tajmsa”, a juče i u svim novinama i uveliko raspredan u televizijskim emisijama, jeste da su razmere poremećaja koje će ova „provala” uneti u američku diplomatiju za sada teško sagledive, kao i da je naneta ogromna šteta američkim interesima i njenoj bezbednosti.
„Bomba” je postavljena u same temelje diplomatije koja je kao delatnost javna samo na površini, dok se njena suština obavlja tajno i otkriva se tek kad se uobliči rezultat: postigne neki međunarodni sporazum ili dogovori neka akcija.
Krvična istraga protiv “Vikiliksa"
Sadržaji diplomatskih depeša, koje su danas u stvari šifrirana elektronska pošta, koja se šalje i prima preko specijalnih uređaja, po pravilu su dostupni tek posle nekoliko decenija, kada su akteri ili mrtvi ili odavno prestali da budu važni. Trenutno je dostupna arhiva Stejt departmenta tek iz 1972. godine. Depeše koje je stavio, ili tek namerava da stavi na uvid „Vikiliks”, uglavnom su od 2007. naovamo.
Ono što je upravo objavljeno samo je mali deo, ali, po svemu sudeći, najprovokativniji. Diplomatske depeše su inače ili instrukcije diplomatskim misijama (Amerika ih ima ukupno 270, ambasada, konzulata i drugih predstavništava) iz centrale ili povratni izveštaji o otvorenim razgovorima iza zatvorenih vrata, informacije svih vrsta i prateće analize.
Čak i kad iznose i ono što je uglavnom poznato, kao što je recimo dvoličnost glavnog američkog lokalnog saveznika u avganistanskom ratu, Pakistana, ili kad jemenski predsednik činjenicu da Amerikanci bombarduju skloništa terorista u njegovoj zemlji krije od sopstvenog naroda, depeše iznose važne detalje, koji ili nanose štetu američkim partnerima ili kompromituju same Amerikance.
Neposredni rezultat je diplomatski skandal, manjih ili većih razmera, praktično u svakoj američkoj ambasadi.
Glavne diskusije juče u Vašingtonu vođene su oko toga kako prvo sprečiti da „Vikiliks” objavi preostale tranše diplomatskog arhiva u čiji je posed došao, „nelegalno” kako se ovde tvrdi, i kako onemogućiti da se nešto slično dogodi ubuduće.
Bela kuća osudila "Vikiliks" zbog objavljivanja dokumenata
To kako je došlo do ovog curenja bez presedana, za Ameriku mnogo štetnijeg od prethodnih „podviga” organizacije „Vikiliks” (objavljivanje tajnih dokumenata o iračkom i avganistanskom ratu), uglavnom je poznato: za to se osnovano sumnjiči nezadovoljni mladi vojnik Bredli Maning (23), koji na svom radnom mestu u Bagdadu imao pristup poverljivoj i zaštićenoj mreži SIPRNET („Secret internet protocol router network”), namenjenoj vojnom i diplomatskom internet saobraćaju. Maning je veliki deo arhive iz te mreže kopirao i dostavio „Vikiliksu”.
Uhapšen je kad je štetu već napravio, pošto se pohvalio jednom hakeru da će „Hilari Klinton strefiti infarkt kad bude obelodanjeno ono što ima”. Haker je međutim shvatio da je reč o nečemu što je suviše važno i opasno, pa je svog „kolegu” prijavio vlastima.
Pentagon se ponovo „preznojava“
Ironija je da je SIPRNET kao mreža sa relativno velikim brojem korisnika (između 500.000 i 600.000) ustrojena baš da bi povećala javnost i omogućila da poverljive informacije koristi što više vladinih agencija, odnosno ljudi u njima sa odgovarajućim ovlašćenjima za pristup.
Ta javnost, u ime koje je i „Vikiliks” objavio veliki broj američkih tajni, sada će biti prva žrtva. Najavljuje se već reorganizacija procedura i priroda ove mreže, ugradnja sistema koji će onemogućiti da se sa nje kopiraju sadržaji i slične restrikcije.
Što se tiče „Vikiliksa”, izgleda da je najveća dilema da li ga proglasiti „terorističkom organizacijom”, što je formalno predložio novoizabrani republikanski kongresmen i budući predsednik Kongresnog komiteta za domovinsku bezbednost Piter King.
Iako formalno „Vikiliks” za to ispunjava kriterijume, jer je, prvo strana organizacija, a svojim aktivnostima zaista ugrožava bezbednost američkih državljana i nacionalnu bezbednost SAD, odluka će biti veoma delikatna, jer bi to značilo da se tenkovima ide na miša. To bi Džulijana Asandžea, koji se stavio u ulogu „novinarskog Džems Bonda”, stavilo u isti rang sa Osamom bin Ladenom.
Što se drugih sredstava tiče, ovdašnji sajtovi koji se bave informatičkim tehnologijama iznose pretpostavku da je Amerika izvršila sajber napad na servere „Vikiliksa”, koji su u nedelju bili blokirani starom hakerskom tehnikom „bombardovanja” serijom uzastopnih zahteva za odgovorima.
Glavni problem je međutim kako da američka diplomatija povrati poverenje svojih stranih sabesednika: da li će oni ubuduće uopšte biti spremni da sa američkim diplomatama, bilo kog ranga, uopšte otvoreno razgovaraju, imajući u svesti mogućnost da to jednoga dana negde bude objavljeno.
Na američke diplomate će se ionako ubuduće gledati i drugim očima, posle obelodanjivanja instrukcije koju je potpisala Hilari Klinton, o prikupljanju ličnih podataka o relevantnim stranim ličnostima: brojevima njihovih kreditnih kartica, bankovnih računa, kompjuterskih programa koje koriste, pa čak i biometrijskih činjenica, kao što je to posebno traženo da se pribavi o generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i njegovom okruženju.
Malo će u tom pogledu pomoći izjava Filipa Kroulija, spoksmena Stejt departmenta, da američki diplomati nisu špijuni, već samo ono što im ime kaže – diplomate, koji rade iste poslove „koje su radili stotinama godina”.
Linija između diplomatije i špijunaže koja je oduvek bila tanka – špijuni su često imali diplomatsko pokriće, a diplomate špijunirale – čini se da je posle obelodanjivanja poverljivih depeša sasvim nestala.
Milan Mišić
Pogledaj vesti o: Hilari Klinton, Barak Obama
