Izvor: Večernje novosti, 08.Nov.2016, 10:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ključ američkih izbora kod "neodlučnih"

Sjedinjene Američke Države danas odlučuju da li će Hilari Klinton ili Donald Tramp ući u Belu kuću. Kandidatkinja demokrata ima neznatnu prednost, oko dva procenta, nad republikanskim rivalom UOČI današnjeg glasanja Amerikanaca za 45. predsednika SAD ankete su davale neznatnu prednost, od oko dva procenta, kandidatu demokrata Hilari >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Klinton nad republikanskim rivalom Donaldom Trampom. No, pošto Amerikanci predsednika ne biraju direktno, već posredno, preko delegata, "ključ" za novog šefa države drže, zapravo, "neodlučne" države - Nju Hempšir, Nevada, Severna Karolina, Florida... Ustav definiše da se predsednik SAD bira sistemom Izbornog kolegijuma koji, još od vremena američke borbe za nezavisnost, čine delegati (elektori). Ukupno ih je 538, ali se broj razlikuje od države do države, shodno broju njenih predstavnika u američkom Kongresu. Sedam država ima po tri zastupnika, Kalifornija čak 55. Bez obzira na to kolikom većinom kandidat za predsednika pobedi u nekoj državi, svi glasovi elektora idu samo pobedniku. Izuzetak su samo Mejn i Nebraska, gde se broj elektora deli proporcionalno broju osvojenih glasova. Pobednik predsedničkih izbora u SAD postaje onaj kandidat koji sakupi bar 270 elektorskih glasova. Uglavnom je, međutim, poznato kako tradicionalno glasa većina država SAD. Tako, primera radi, države na zapadnoj obali SAD kao što su Kalifornija, Oregon, Vašington tradicionalno naginju demokratama, južne Teksas, Arizona, Luizijana - republikancima. Stoga je pažnja skoncentrisana na tradicionalno "kolebljive" Ohajo, Floridu, Pensilvaniju, Virdžiniju, i još nekih desetak, koje su "ćudljive" od izbora do izbora. Hilari Klinton, po većini prognoza, može da računa na 268 elektora, pa su joj potrebna najmanje još dva. Njih može dobiti u Nju Hempširu (4), Floridi (29), Nevadi (6) ili Severnoj Karolini (15). Manje šanse ima i u Ohaju (18) i Ajovi (6). Znači, Trampu je za trijumf potrebno da pobedi u svim ovim državama. Mada Tramp, po anketama, dosta dobro stoji u Ohaju i Ajovi, mora da pobedi i u Floridi, Severnoj Karolini i Nevadi u kojima ima nešto preko 50 odsto šansi, ali i u Nju Hempširu, gde su mu šanse oko 35 odsto. Ukoliko nijedan od kandidata ne dosegne 270 elektora, predsednika bira Predstavnički dom Kongresa. Tu se krije i mogućnost da ni Tramp ni Hilari ne budu izabrani. Jer, na ovogodišnjim izborima postoji šansa da nezavisni kandidat Evan Makmalin pobedi u Juti, tradicionalno naklonjenoj republikancima, ali u kojoj su u većini mormoni koji ne gledaju blagonaklono na Trampa. Ako Makmalin pobedi u Juti, a ni Tramp ni Klintonova ne osvoje 270 elektora, sve troje će biti ravnopravni na glasanju u Predstavničkom domu. Iako se elektori, koji zapravo biraju predsednika SAD, sastaju u decembru, i nisu obavezni da glasaju u skladu sa voljom građana, nikada nisu izmenili konačni ishod izbora. Pobednik se, nezvanično, saznaje tokom izborne noći. Inauguracija novog predsednika SAD je zakazana za 20. januar. Danas, pored predsednika, SAD biraju i članove Kongresa, kao i neke guvernere. TERITORIJE Amerikanci u dijaspori, čak i američki astronauti u svemiru, mogu da glasaju poštom. Ali, skoro četiri i po miliona ljudi, koji žive na "teritorijama", u Portoriku, Guamu, na američkim Devičanskim i Severnim Marijanskim ostrvima, ne glasaju na predsedničkim izborima, jer ne žive ni u jednoj od saveznih država SAD. UVEK UTORKOM Predsednički izbori u SAD održavaju se od 1845. godine tradicionalno u utorak, posle prvog ponedeljka u novembru, posle završetka setve i žetve. Utorak je izabran pošto je većina nedeljom išla u crkvu, a sreda je bio pijačni dan. "GUGL", "JUTJUB", "FEJSBUK" Broj pretraživanja odrednice "kako da glasam" na "Guglu" u periodu od 1. oktobra do 1. novembra porastao za 233 odsto u odnosu na američke predsedničke izbore 2012. godine. Zanimljivo je da birači masovno pretražuju i na kojim mestima mogu da glasaju i da se to ponajviše odnosi na građane Floride, Ohaja, Severne Karoline i Pensilvanije. Gledaoci "Jutjuba" su potrošili više od 20 miliona sati gledajući predsedničke debate uživo i 4,8 miliona sati, što je jednako periodu od 545 godina, gledajući snimke predsedničkih kandidata na "Fejsbuku".

Nastavak na Večernje novosti...