Izvor: Blic, 29.Okt.2014, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojska Austrije okreće se novim pretnjama
Nova delimična strategija odbrambene politike utvrdila je jasne zadatke austrijske vojske u budućnosti, a fokus je pri tom na nekonvencionalnim pretnjama.
Vladajuće partije u Austriji - Socijaldemokratska partija (SPO) i Narodna stranka (OVP) - postigle su dogovor o novoj odbrambenoj strategiji koja predvidja usmeravanje aktivnosti prema novim pretnjama.
Hladni rast se završio i aktuelne pretnje dolaze pre svega preko Interneta, ili kao pretnja po kritičnu infrastrukturu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ocenio je, u svom predlogu strategije ministar odbrane Gerald Klug.
Odbrambena politika je oslonjena na angažovanu evropsku politiku neutralnosti i solidarnosti i kao takva sledi strategiju sveobuhvatne stabilizacije okruženja i prevencije kriza, navodi se u dokumentu.
U delu posvećenom neposrednoj konvencionalnoj vojnoj pretnji Austriji se navodi da ona srednjeročno ne postoji, i da istovremeno nekonvencionalni oblici organizovane primene nasilja od strane državnih i nevladinih aktera dobijaju na značaju, pri čemu se ukazuje na terorizam i sajber-napade.
Austrijska vojska se u predlogu i dalje vodi kao oružana sila, ali istovremeno se priprema put za slabljenje oružanih snaga vojske.
Zaštita kritične infrastrukture, ali i pomoć u elementarnim nepogodama su glavni prioriteti vojske, kao i učešće u misijama u inostranstvu, naveo je ministar.
SPO i OVP su složni da učešće austrijskih vojnika u medjunarodnim misijama predstavlja odbranu zemlje, ali da politika mora i dalje da donosi odluke u koje misije se upućuju vojnici.
Naime strategija uklanja podelu izmedju aktivnostima vojske u zemlji i inostranstvu, te se medjunarodno učešće navodi kao značajan element odbrane nacionalne bezbednosti.
Nova strategija zameniće dosadašnju, koja je usvojena 2005.godine, i ima za cilj da se utvrde zadaci vojske za daljih 10 godina.
Jugoistočna Evropa, kako je podvučeno, ostaje i dalje prioritet u učešću austrijske vojske u medjunarodnim misijama.
U zavisnosti od napretka stabilizacije u jugoistočnoj Evropi zavisiće aktovnosti proširenja medjunarodnog angažovanja na istočnu Evropu, to jest region Crnog mora, Bliski i Srednji istok, kao i severnu i Sahel Afriku, navodi se u strategiji.
Takođe se u strategiji posebno podvlači evropska saradnja kao osnovni princip i ukazuje da učešće u borbenim jedinicama EU treba da se iskoristi za produbljivanje saradnje.
Za obavljanje predvidjenih zadataka predvidjena je potreba od 55.000 vojnika, uz napomenu da je za aktivnosti pružanja pomoći u slučaju elementarnih nepogoda potrebno 12.500 vojnika, kao i za misije u inostranstvu 1.100.
