Izvor: Blic, 26.Dec.2014, 14:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Viši sud o privremenoj meri u slučaju advokati pritiv notara

U Višem sudu u Beogradu danas je održano ročište po tužbi Advokatske komore Beograd (AKB) protiv Komore javnih beležnika na kojem se raspravljalo o predlogu advokata za izricanje privremene mere do donošenja odluke o tužbenom zahtevu.

AKB je podnela je tužbu protiv Komore javnih beležnika, jer smatra da je osnovana nezakonito, te da su svi njeni akti ništavni, dok JBK odgovara da je tužba advokata nedozvoljena i da Viši sud nije stvarno nadležan da reševa o zakonitosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << statuta JBK, kao i da je tužba neblagovremena.

Kao privremenu meru advokati traže da se Komori javnih beležnika zabrani da "vrši aktivnosti kojima se organizuje rad javnih beležnika" u vezi sa poslovima zaključenja ugovora u formi javnobeležničkog zapisa, a za koje je Zakon predvideo njihovu nadležnost.

Predsednik AKB Slobodan Šoškić rekao je Tanjugu da narednih dana očekuju odluku suda u vezi sa predlogom o privremenoj meri.

Ročište za glavnu raspravu o tužbenom zahtevu - za poništenje svih osnivačkih akata Javnobeležničke komore, još nije zakazano, dodao je Šoškić.

JBK na navode adovkatske komore odgovara da je ona profesionalno udruženje sa javno pravnim ovlašćenjima te da Statut Komore nije pojedinačni, već opšti pravni akt i da shodno tome ocenu njegove zakonitosti može vršiti samo Ustavni sud.

"U tom smislu je tužba nedozvoljena i sud nije strvarno nadležan da rešava o zakonitosti stratuta JBK", rekao je Tanjugu predstavnik JBK Miodrag Đukanović.

Pored toga, Zakonom o udruženjima je propisano da tužbu za utvrđenje ništavosti akata udruženja, pa time i JBK može podeneti samo član udruženja, tako da AKB nije 'aktivno legitimisana' (nema pravo da bude tužilac) za pokretanje postupka za uvrđivanje ništavosti pojedinačnih pravnih akata JBK, naglasio je Đukanović.

Na ročištu je, kako je dodao, JBK podsetila i na neglagovremenost tužbe AKB jer nije podneta u zakonskom roku od 15 dana od dana saznanja konkretni akt.

"Ako je za izbor za predsednika JBK saznala iz evidencije Agencije za privredne registre 18. avgusta, a tužbu podnela 23. oktobra očigledno je da je tužba neblagovremena jer je podneta nakon isteka zakonskog roka od 15 dana od dana saznanja", napomenuo je predsednik JBK.

Advokati u svojoj tužbi navode da je Zakonom o javnim beležnicima predviđeno da se Komora javnih beležnika osniva u roku od 15 dana od imenovanja 100 javnih beležnika, što se međutim nije dogodilo, jer su imenovana svega 94 beležnika 1. avgusta 2014. godine.

Zbog toga AKB tužbom traži od suda da poništi sve akte osnivačke skupštine javnobeležničke komore, odnosno da utvrdi da je neistinit zapisnik sa te skupštine, da poništi statut Komore javnih beležnika i odluku o izboru predsednika Komore.

Đukanović smatra da je i zahtev da se utvrdi neistinitost zapisnika neosnovan jer, kako je naveo, iz same tužbe ne proizilazi tvrdnja o neistinosti sadržine zapisnika već samo da zapisnik ne sadrži određeni podatak, te su ovi navodi sami sebi pritivrečni.

"Isprava je istinita ako potiče od izdavaoca i ako nije izmenjena njena sadržina što u konkretnom slučaju AKB u tužbi ne ističe", napomenuo je predsednik JBK.

Prema njegovim rečima, prilikom odlučivanja na osnivačkoj skupštini u zapisniku je konstatovano da je pristupilo 89 javnih beležnika što je dovoljan kvorum za rad skupštine i sve odluke su donete jednoglasno - što znači sa potrebnim kvorumom.

"Imajući u vidu sve navede okolnosti smatramo da je navedena tužba propagandnog karaktera i predstavlja pritisak za vaninstitucionalno rešenje zahteva advokata, i da iza te tužbe ne stoje pravni razlozi i objektivne činjenice", naglasio je Đukanović.

AKB je u svojoj tužbi takođe obrazložila da tužena Komora javnih beležnika sastavljanjem ugovora o priometu nepokretnosti u formi javnobeležničkih zapisa, kao "nezakonito konstituisana, neovlašćena organizacija svakodnevno nanosi štetu advokaturi kao samostalnoj i nezavisnoj, Ustavom uspostavljenoj službi koja organizuje rad advokata, čini nenadoknadivu materijalnu i nematerijalnu štetu".

Komora javnih beležnika osnovana je 15. avgusta, a beležnici su počeli sa radom 1. septembra.

Advokati su započeli štrajk pre više od tri meseca tražeći izmene Zakona o javnim beležnicima i pratećeg seta zakona, nezadovoljni pojedinim nadležnostima koje je zakon ekskluzivno, kako tvrde, dodelio javnim beležnicima.

Beogradski advokati štrajkuju od 10. septembra, a kolege iz cele Srbije su im se pridružile nedelju dana kasnije 17. septembra.

Nastavak na Blic...