Izvor: Blic, 27.Nov.2014, 08:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorište iz Graca večeras gostuje u Jugoslovenskom dramskom
Ovim gostovanjem zatvara se mini festival “Pali anđeo istorije”, reč je o projektu rađenom u saradni sa Unijom teatara Evrope kojim se obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata i koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Večeras (20) u Jugoslovenskom dramskom pozorištu gostuje predstava Šaušpilhausa iz Graca Talerhof Andžeja Stasjuka u režiji Ane Badore.
Talerhof je drugo ime aerodroma u Gracu. Godine 1914. odavde >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je poleteo prvi avion, a te je godine, na istom mestu nastao jedan koncentracioni logor. U ovaj logor su s istočnih granica Austrougarske monarhije deportovani teretnim vagonima civili za koje se sumnjalo da su bili naklonjeni Rusiji. Hiljade žitelja Graca išlo je u Talerhof i zurilo u te strance. Nije postojao sanitetski čvor, a u
Ko je Ana Badora
Ana Badora, rođena u Čenstohovi u Poljskoj, sarađivala je kao reditelj s Andžejem Stasjukom, postavljajući praizvedbe njegovih dramskih dela u Diseldorfer Šaušpilhausu (Noć, 2005) i Šaušpilhausu u Gracu (Ostmark, 2006). Od 2006, Ana Badora vodi Šaušpilhaus u Gracu. Godine 2011. proglašena je Austrijankom godine kao najuspešnija direktorka u kulturi, a 2012. nagrađena je prestižnom austrijskom državnom nagradom „Nestroj“ za najbolju predstavu. Ana Badora će postati umetnički direktor bečkog Foklsteatera u sezoni 2015/16.
početku nije bilo ni baraka. Ubrzo je palo 1800 žrtava epidemije. Svi su pokopani u jednu masovnu grobnicu….
Poljskog pisca Andžeja Stasjuka, poznatog po grotesknom humoru, i koji je svojevremeno bio prognan iz svoje domovine, pozvao je Šaušpilhaus da napiše komad u kom će ispričati priču o stradanju tih ljudi. Stasjuk tako u jednom luku povezuje Prvi svetski rat s našom današnjicom, i izvija most od najudaljenijih tačaka u Galiciji do Graca.
Andžej Stasjuk je uticajan savremeni poljski pisac. Njegovi prilozi se redovno pojavljuju u poljskim novinama, ali i u nemačkim glasilima, Ziddojč cajtung (Süddeutschen Zeitung) i FAZ (Frankfurter algemajne cajtung). Njegove pripovetke i romani (Svet iza Dukle, Zid Hebrona, Bela vrana, Mala knjiga smrti i dr.) poznati su po slikama nasilja datim u grotesknom humoru. Svoj prvi pozorišni komad napisao je 2005. godine za Šaušpilhaus u Diseldorfu. Iste godine dobio je nagrade „Adalbert Štifter“ i „Nike“ (velika književna nagrada koju dodeljuje poljski list Viborča). Stasjuk živi u jednom malom poljskom mestu u Istočnim Karpatima, blizu grance s Ukrajinom.
„Ja sam jedan sujeveran Sloven i verujem u duhove. I moja je baka verovala u duhove. Osluškujem šta ona ima da kaže. Na primer, iz mog kraja su nekada odvoženi ljudi, bez suđenja i presude, i zatvoreni u deportacionom logoru u lepom gradu Gracu. Ali takođe osluškujem glas svakog koji je – poslat od cara – poginu u Velikom ratu u mom kraju 1914. i 1915. – pao, usmrćen. Osluškujem. Oni leže pod zemljom. Idem ka njima. Potom pokušavam da vam prenesem ono što sam čuo.“
Šaušpilhaus Grac
Šaušpilhaus Grac je jedno od vodećih austrijskih pozorišta. To je savremeno repertoarsko pozorište koje na svoje tri scene postavi između petnaest i dvadeset predstava u sezoni. Od 2006, teatar vodi Ana Badora, koja je posebnu pažnju posvetila međunarodnoj saranji i razmeni umetnika. Njihove predstave sve češće gostuju na prestižnim festivalima i osvajaju kako nacionalne tako i internacionalne nagrade. Šaušpilhaus Grac je postalo dom mnogih glumaca i reditelja iz drugih zemalja i gradova, zbog čega je steklo reputaciju umetničke kuće „u centru Evrope“. Godine 2008, postalo je član Unije teatara Evrope. Šaušpilhaus Grac je nominovano za pozorišnu nagradu „Nestroj“, pozivano je na festivale Salcburger festšpile (Festival u Salcburgu), Berliner teatertrefen (Berlinski pozorišni susreti), i na gostovanja u Parmi, Budimpešti i Moskvi.
Podsetimo, u okviru projekta “Pali anđeo istorije” do sada su izvedene predstave 1914 Roberta Vilsona Narodnog pozorišta iz Praga i Zmajeubice po tekstu Milene Marković u režiji Ive Milošević u produkciji JDP-a. U okviru projekta”Pali anđeo istorije 1914/2014”, predstava Zmajeubice je ranije ovog meseca gostovala u Pragu i Gracu.
Poslednji događaj u okviru obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata je premijera predstave Dnevnik o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog u režiji Miloša Lolića koja zakazana za 17. decembar na Sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
