Izvor: Blic, 19.Sep.2014, 21:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otvoren Oktobarski salon: Izložba stvari koje nedostaju

Fotografije, grafike, ulja na platnu, instalacije u prostoru i video radovi, čine postavku 55. Oktobarskog salona koji je otvoren večeras u Muzeju grada Beograda.

Najznačajniji međunarodni umetnički događaj u oblasti vizuelnih umetnosti pod sloganom “Stvari koje nestaju” predstaviće radove 32 umetnika i umetničkih grupa, prema konceptu kustosa Nikolasa Šafhauzena direktora Gradske galerije u Beču i Vanese Džoan Miler šefice odeljenja za dramaturgiju u toj instituciji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Na javnom konkursu odabrani su radovi 18 umetnika iz regiona. Dela ostalih umetnika koji učestvuju na “Oktobarcu” odabrali su kustosi izložbe.

- Osnovni kriterijum za odabir radova bilo je šta umetnici mogu smisleno da učine u lokalnom kontekstu a da to ima i inetrnacionalnu perspektivu - kazao je Šafhauzen danas u Muzeju grada Beograda.

Vanesa Džoan Miler je istakla da je ideja otvorenog poziva veoma izmenila prvobitni koncept odabira radova

- Na otvorenom konkursu smo očekivali mnogo radova okrenutih internet kulturi i digitalnim medijima, a dobili zanimljiva dela inspirisana istorijom i arhivima. Iako izložba nije postavljena hronološki radovise protežu od internet kulture, preko modernih digitalnih aplikacijama, modernističke arhitekture, nasleđem modernizma, pa sve do prvog svetskog rata. Izložba pokazuje na koji način se kroz fotografiju i film, danas bavimo istorijom - kazala je Vanesa Džoan Miler.

Mia David, direktorka Kulturnog centra Beograda, koji je osnivač Oktobarskog salona istakla je na otvaranju da su ove godine pripreme prošle bez stresa.

Publika će između ostalog na “Oktobarcu” moći da vidi skulpture novozelandskog umetnika Sajmom Denija “Modifikacija slučaja pokretanja projekta: Snapčet 2014." koja se bavi gedžetima i internet arhivom, zatim makete Dušice Dražić “Novi grad” koje predstavljaju zgrade koje više ne postoje ili nikada nisu ni izgrađane, kao razmišljanje o stavrima koje nikada nisu ostvarile svoj utopijski potencijal.

Tu je i rad Marka Lulića “Muzej revolucije” o nikada završenom muzeju na Novom Beogradu koji je 1961. godine projektovao Venceslav Rihter.

Posebno inteseresovanje publike prema mišljenju Vanese Džoan Miler privući će rad “Dragulj naše prošlosti” španskog fotografa Davida Pužada. Na njegovim fotografijama su fotografije iz nekada čuvene Titove athitekture kao što je Zgrada Geneksa na Novom Beogradu. Izložba traje do 2. novembra

Nastavak na Blic...