Izvor: Blic, 11.Jan.2015, 21:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NAJSTARIJI SRBOBRANAC Preživeo dva svetska rata i mnoge kazamate
Rođen decembra davne 1910. u Srbobranu, Branko Kurijački je najstariji u svom mestu, a njegovim godinama može se pohvaliti tek još nekoliko Vojvođana.
Sa 104 godine živi mirnim i skromnim životom na srbobranskom salašu, uz toplu peć, jednu stolicu i krevet. Kaže da mu je to i najveća sreća, jer ima sve što mu treba. U svom dugom životu do sada nije bio ozbiljnije bolestan, a lek je prvi put popio tek kad je prevalio polovinu veka.
- Nije bilo mnogo da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jede, pa mi majka ujutru kaže uzmi malo duda, koru leba pa na igranje. A za ručak i večeru jeli smo ribu ili golubove kojih je bilo dosta na tavanu. Rat je doneo bedu, a vojnici su nosili sve što bi našli - seća se Branko.
Njegov deda bio je mobilisan u austrougarsku vojsku u kojoj je i dočekao kraj rata. Mnogi su tada doživeli takvu sudbinu a veliki broj se nikada nije ni vratio kući. Branko kaže da su pored svega živeli lepo sa mađarski stanovništvom toga vremena i da se seća jednog zanimljivog detalja.
Nakon Velikog rata i proglašenja mira, Branko je obrađivao zemlju i čuvao stoku.
Kaže da je voleo da se provodi i da ostaje kasno u kafanama, ali kada svane, nije mogao da ima izgovor da ne ode na njivu. Mobilisan je odmah 1940. i poslat u Šabac, gde je zarobljen i deportovan u nemački logor. Ipak kaže da mu tamo nije bilo jako strašno i da su se Nemci ponašali pristojno prema njima.
- Radili smo osam sati dnevno i imali smo dovoljno hrane da preživimo. Družili smo se, kartali, pričali sa ostalim zarobljenicima među kojima je bilo i dosta Rusa - priseća se Branko.
Nakon dve godine pušten je kući, ali je brzo ponovo poslat u Mađarsku u zarobljeništvo iz koga se vratio pred kraj rata.
- Živeo sam u Austrougarskoj carevini, nakon toga u Kraljevini Jugoslaviji, a posle Drugog svetskog rata u socijalizmu. Kada se sada setim svega, ne mogu da verujem da sam sve to preživeo i dočekao ove godine - priča Branko.
- Nadživeo sam i suprugu Angelinu, koja je bila mlađa 17 godina, a umrla je pre četiri godine. Imam dva sina. Stevan mi pomaže od kada živim sam na salašu, a Dušan živi u Švajcarskoj gde se oženio i dobio ćerku. Odavno već imam i praunuke, ali voleo bih da svi češće dođu na salaš.
