Izvor: Blic, 26.Nov.2014, 11:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Junker predstavlja investicioni plan od 300 milijardi evra

Novi predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker, predstavlja danas vodeći projekat svog mandata: plan da se, uz ulaganje više od 300 milijardi evra investicija, u Evropi poveća privredni rast, uz oslanjanje prvenstveno na privatne fondove.

Projekta polazi od nedostatka investicija u Evropi koje su za 15 odsto manje nego 2007. godine što je posledica krize. Medjutim, i pored obilne likvidnosti u privredi, potrebne su privatne investicije, dok su javne investicije ograničene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zbog tesne budžetske politike država.

Plan Junker danas predstavlja u Evropskom parlamentu, a zatim na samitu EU 18. i 19. decembra u Briselu. Detalji su ključni, počevši od odnosa javnih i privatnih sredstava, uticaja na finansije država, atraktivnosti raspoloživih sredstava, što sve utiče na uspeh Junkerove ideje.

- Bojim se da se ovaj plan ne pokaže kao razočaravajući - rekao je nedavno francuski ministar privrede, Emanuel Makron i dodao: "Treba nam pravi novac, i da ga efikasno koristimo".

Evropski komesar za ekonomska pitanja, Pjer Moskovisi je naglasio potrebu da se nadju novi resursi. U suprotnom će "nastati začaran krug što će biti promašaj", te je zato potreban "hrabar" mehanizam, "inovativan".

Zato je to složen problem. Planom koji bi se sprovodio tri godine, upravljaće Evropska investiciona banka (EIB), finansijski organ EU.

EIB važi za finansijski moćnu i ima vrhunski kreditni rejting, ali je upravo zbog toga veoma oprezna.

Rešenje Evropske komisije je da toj banci poveri odgovornost za nov "Evropski fond za strateške investicije" (SIEF), a zatim će taj fond podržati rizičnije projekte od onih koje EIB obično finansira.

Fond će imati 16 milijardi evra u garancijama iz budžeta EU, od čega će polovina biti iz postojećih budžetskih sredstava. Uz još pet milijardi evra od EIB, ukupan iznos će biti 21 milijarda.

To je mali deo ambiciozne investicije, ali to je ključni deo Junkerovog plana: tah fond bi trebalo da bude "ublaživač rizika" koji će, nudeći čvrste garancije, privući privatna sredstva koja sada nisu u realnoj ekonomiji.

Računicom da će taj mehanizam privući 15 puta više novca od sopstvene vrednosti, a tu racunicu koju Brisel smatra "opreznom", očekuje se da početni iznos mobiliše ukupno 315 milijardi evra, kaže Evropska komisija.

Time finansirani projekti će biti izabrani s liste koju će podneti države-članice.

Međutim, neće biti "kvota za države", kaže jedan evropski izvor, već će o rangiranju projekata odlučiti savet stručnjaka, zavisno od značaja projekata.

Strateška infrastruktura, kao što su digitalna tehnologija i energetika, zatim transport, obrazovanje, istraživanje i inovacije, biće u središtu pažnje.

Deo novca, do 75 milijardi evra, biće rezervisan za mala i srednja preduzeća kojima je teško da dodju do izvora finansiranja.

Plan predvidja i mogućnost drugih doprinosa, uključujući i državne, iz SAD, ali takve izvore plan ne zahteva jer ima zemalja, poput Nemačke, koje se nerado upuštaju u javnu potrošnju.

Međutim, neće biti obeshrabrivanja državnih fondova zemalja koje žele da doprinesu, i taj novac im se neće računati kao deficit i dug.

Evropska komisija smatra da bi investicioni plan mogao dodati između 330 i 410 milijardi evra u evropski BDP i stvoriti izmedju jednog i 1,3 miliona radnih mesta u naredne tri godine.

Pitanje je da li će to biti dovoljno da se prevazidje nespremnost investitora i ubede skeptični: jedan evropski izvor rekao je za AFP da ukupno očkivanih 315 milijardi evra već izgleda "previše optimistično" jer je faktor očekivanog umnožavanja osnovne, zvanične investicije, privatnim ulaganjima većim 15 puta, "veoma preteran".

Nastavak na Blic...

Radio Slobodna Evropa: Junker predstavio investicioni plan od 300 milijardi evra