Izvor: ItRešenja.com, 08.Jun.2015, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Implantanti koji će nas pretvoriti u super ljude
Danac Neil Harbisson je prvi službeno priznati kiborg na svetu. Rođen je kao daltonista i već godinama živi sa malom kamerom fiksiranom na glavi, koja je direktno povezana sa njegovim mozgom, te mu pomaže u raspoznavanju boja. Danska vlada ga je na njegov zahtev, službeno priznala kao kiborga, te mu je ovaj naziv upisan i u lične dokumente.
Na drugom kraju sveta, u SAD-u, američka vojska već godinama eksperimentiše sa HULC-om ( Human Universal Load Carier), sistemom egzokostura >> Pročitaj celu vest na sajtu ItRešenja.com << koga vojnici mogu da postave na sebe, što im donosi ogromnu snagu i izdržljivost. Ovi sistemi su već toliko razvijeni da ulaze u redovnu upotrebu ne samo američkih vojnika, već i partnerskih vojski poput one iz Južne Koreje.
Dakle, ljudi kojima tehnologija ugrađena u telo olakšava ili omogućuje život već se nalaze svuda oko nas. Koliko ljudi danas ima ugrađen pejsmeker (pacemaker) koji omogućava stabilan rad srca? Ili veštačko unutrašnje uho koje im omogućuje da čuju? Veštački kuk? Svima njima bi bez savremene tehnologije život bio mnogo teži, možda čak i nemoguć.
Međutim, prava revolucija tek dolazi. U sledećih nekoliko godina dogodiće se veliki tehnološki iskorak, te će veliki broj ljudi imati u svojim telima ugrađene raznorazne naprave. Mnoge od njih neće biti egzistencijalno bitne za čoveka – reč je više o tehnološkim umecima ili implantatima koje ćemo nositi ispod kože, a koji će naše živote učiniti ugodnijim i lakšim. Zapravo, svet ubrzanim koracima ide prema tome da uz pomoć implantata postanemo pravi superljudi.
Jedna od prvih takvih naprava koja bi mogla da bude dostupna bogatijem delu sveta su mobilni telefoni ugrađeni u podlakticu vlasnika. Eksperimenti sa ovom vrstom tehnologijesu već obavljeni, a prošle godine umetnik Anthony Antonellis je sebi već ugradio RFID komunikacioni čip koji mu omogućava punu uppotrebu smartfona koji mu se sada nalazi pod kožom. Doduše, još uvek nisu razrađeni svi detalji koji bi omogućavali laganu i nesmetanu upotrebu “potkožnog telefona”, ali već se eksperimentiše i sa ekranom koji bi mogao da projektuje slike iz unutrašnjosti ruke na veštačku ljudsku kožu, koja bi pak bila ugrađena na podlakticu leve ruke, na mestu gde ljudi danas najčešće nose ručni sat. Naravno, ovi mobilni telefoni morali bi da imaju i zvuk, pa se upravo eksperimentiše sa zvučnicima koji se ugrađuju u kosti. Njihove vibracije ljudi ne bi osećali, ali bi zato zvuk koji dopire iz unutrašnjosti bio kristalno čist.
Ipak, koliko god da ugrađeni telefon deluje (ne)praktično, većina uređaja koje ćemo uskoro imati u telu pratiće potrebe vezano za zdravstveno stanje vlasnika i njegove bolesti . Tako bi druga vrsta implantata za koje se veruje da će prilično brzo ući u upotrebu mogli biti veštački organi.
Danas hiljade ljudi čeka da im se nađe odgovarajući donor za transplantaciju srca, bubrega, pluća ili čitavog niza drugih organa. Uskoro takvih lista čekanja neće biti, a proizvodnja veštačkih organa zapravo se zasniva na prilično jednostavnom konceptu. Od pacijenta se uzima nekoliko ćelija koje se u posebnim laboratorijima umnožavaju više desetina hiljada puta, stvarajući pri tome “materijal” za izradu organa. Nakon toga ove ćelije se unose u bioprinter koji “štampa” potreban organ. Kako je organ sačinjen od ćelija samog pacijenta, ne postoji opasnost od njegova odbacivanja, te nema potrebe za posebnim lekovima koji smanjuju imunitet pacijenta. Ova tehnologija se zapravo već nalazi u upotrebi jer je do sada izvedeno nekoliko transplantacija kože u kojima je ona “proizvedena” na ovaj način.
Implantati će, zanimljivo, pomagati i u planiranju porodice. Umesto sadašnjih kontraceptivnih metoda, pilule ili kondoma, u skoroj budućnosti će se koristiti mikročip koji će otpuštati male količine kontraceptivnog hormona. Iako će biti ugrađen u telo, ovim mikročipom će se upravljati posebnim daljinskim upravljačem koji će vlasnik imati kod sebe. Jednostavno, onog trenutka kada odluče da im kontracepcija nije potrebna, vlasnici daljinskim upravljačem jednostavno mogu da ga isključe. Kada je kontraceptivna zaštita ponovo potrebna vlasnici ga ponovo jednostavno aktiviraju pritiskom na komandu daljinskog upravljača usmerenog prema telu korisnika. Mikročip, koji će biti pogodan za ugradnju i tela muškaraca i žena, već je uveliko u razvoju, i ovih meseci ga dovršava američki MIT, a celokupan razvoj finansira fondacija Melinde i Billa Gatesa.
Još jedna tehnologija za koju futurolozi smatraju da je već “pred vratima” odnose se na čipove koji nadgledaju zdravstveno stanje vlasnika. Reč je o svojevrsnim “cyber implantatima” koji su povezani sa pametnim mobilnim uređajima i telima njihovih vlasnika, a koji neprestano nadziru promene u telu, ali i leče određene bolesti ili pomažu u održavanju tretmana pri hroničnim bolestima. Tako se već danas na Univerzitetu u Bostonu testira bionički čip koji, komunicirajući sa pametnim telefonom vlasnika, nadzire neprestano nivo šećera u krvi kod dijabetičara, signalizirajući kada je vreme za insulinsku injekciju. Ovakva vrsta mikročipova primenjiva je za čitav niz hroničnih ili akutnih bolesti.
U razvoju je, među ostalim i revolucionarna tehnologija koja povezuje misli sa akcijama. Konkretno, reč je o implantatu koji bi nepokretnim ljudima i ljudima sa telesnim oštećenjima omogućio pretvaranje misli u dela. Tetraplegičari će moći mislima da upravljaju robotskim rukama, hvatati objekte, samostalno se hraniti, listati novine… U krajnjem slučaju, moći će mislima da surfuju internetom, čak i bez potrebe za ekranom računara jer će im slika i zvuk dolaziti direktno u receptore ovog implantata koji je povezan sa njihovim mozgom.
Ova zapanjujuća tehnologija i nije tako daleko koliko se možda čini u ovom trenutku. Prema tvrdnjama iz Intela, najvećeg svetskog proizvođača čipova, njihov implantat koji se već razvija pod imenom BrainGate, predviđa se da će ovi uređaji biti dostupni pacijentima već 2020. godine, odnosno već za pet godina.
Implantati koji će biti ugrađeni u telo ipak nisu vezani isključivo za zdravstvo i lečenje. Dobar deo njih je usmeren na neke praktične funkcije i olakšavanje života. Jedan od njih je recimo i takozvana “ pametna tetovaža”. Naime, ukrašavanje tela mastilom je poslednjih desetak godina doživelo pravi procvat, a šare na telu su postale sve značajniji modni detalj. Naučnici su uočili potencijal tetovaža, te je gotovo sigurno da će one uskoro biti korišćene kao ključevi koje nećemo moći da izgubmo, odnosno predstavljaće šifre koje je nemoguće zaboraviti. Drugim rečima, tetovažama će moći da se otključavaju brave na automobilima, otvaraju ulazna vrata stanova, te zahvaljujući njima će se ulaziti u sisteme personalnih računara ili pametnih telefona. Naravno, ovdje je reč o posebnim, digitalnim tetovažama koje se iglom unose pod kožu, a koje se baziraju na nano optodima, posebnim sistemima koji ne samo da mogu da komuniciraju sa drugim uređajima, već i menjaju boju kada njihovom vlasniku recimo padne ili naraste nivo šećera u krvi. Razvija se čak i mogućnost da digitalne tetovaže koje proizvode struju iz znoja, čime bi se punile baterije mobilnih uređaja i drugih elektronskih naprava koje vlasnik tetovaže tog trenutka drži u ruci.
Sedma zanimljiva tehnologija koja će za koju godinu ući u rutinsku upotrebu je “cyper pilula”. Doduše, reč je o napravici koja se ne ugrađuje u telo, već se uzima oralno – proguta se poput pilule. Ova tableta povezana je s vašim pametnim telefonom, ali i sa računarom lekara. Kada je progutate, ona obavi pregled kompletnog tela i unutrašnjih organa. Možete zaboravite na gastroskopiju, rendgenska snimanja, rektalne preglede i preglede prostate, jer će to sve moći da obavi mala bela tabletica tokom samo jednog potpuno bezbolnog tretmana.
Doduše, cyber pilula ne može da otkrije ono što užasava najveći broj pacijenata, a to je razvoj ćelija tumora. Međutim, i za to postoji odgovor, doduše ne u obliku tablete, već u vidu “pametne prašine”. Reč je o sistemu izuzetno malih elektronskih naprava ne većih od zrna peska, koje se ugrađuju po celom telu. Radeći zajedno, ovako postavljene pametne čestice stvaraju posebnu obrambenu mrežu koja nadzire telo i alarmira pri pojavi tumorskih ćelija gde god da se one pojave. Pametna prašina će imati mogućnost lokalnog ubrizgavanja lekova za uništavanje ćelija raka u njihovom ranom stadijumu, ali i ubrizgavanje lekova za suzbijanje bola.
Naravno, sve ove električne uređaje smeštene unutar tela trebat će pokretati određenom vrstom energije. Upravo zbog toga u razvoju je posebna, biorazgradiva baterija koja bi obezbeđivala potrebnu struju za sve ove naprave koje ćemo uskoro ugrađivati u telo. Biorazgradivu bateriju ovoga trenutka razvija Univerzitet Cambridge, a ovaj dodatak nakon što bude potrošen, jednostavno će se rastopiti u telu i otići u krvotok. Naravno, pre toga će signalizirati da je potrebno ugraditi dodatni izvor energije u nosioca, a tek potom će se prepustiti biorazgradnji. Jedna od mogućnosti koja se takođe razmatra jeste i izrada biorazgradivih baterija koje neće biti punjene pre ugradnje, već će moći da stvaraju struju iz glukoze njihovog nosioca. Prema procenama i jedna i druga varijanta imaju podjednako dobre šanse za uspeh…
Deseta, ali u javnosti najčešće spominjana tehnologija koja bi uskoro mogla da zaživi u našim telima su indetifikacioni čipovi. Naime, umesto ličnih karti ili pasoša nosićemo ugrađene čipove pod kožom, na kojima će biti smešteni svi podaci o identitetu, državljanstvu i socijalnom stanju. Da li će to biti dobra stvar? U svakom slučaju će biti praktična, ali koliko će biti i dobra, to tek ostaje da se vidi.
Iako sve ovo izgleda kao da ćemo ispod svoje kože nositi gomilu metala, reč je ipak o sićušnim čipovima koje nakon ugradnje uopšte nećemo osećati. Svet budućnosti je pred nama, čovek punom brzinom razvija prevozna sredstva, računare i robote, pa je red i da se posveti i sebi, te da uz pomoć implantata postanemo zdraviji, brži, srećniji, sa mnogo većim mogućnostima – da postanemo superljudi!
Izvor: Smart-Life
