Izvor: Politika, 22.Nov.2013, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Gugl” predviđa kraj cenzure na internetu
Erik Šmit smatra da su i vladinom špijuniranju na mreži odbrojani dani ako onlajn korisnici počnu odmah sve da šifruju
Jedan od čelnika „Gugla” Erik Šmit izjavio je nedavno da će cenzura na internetu nestati za 10 godina, kao i da će se korisnici mreže zaštiti od masovnog vladinog špijuniranja ako odmah počnu da šifruju celokupnu onlajn komunikaciju.
Izjava dugogodišnjeg generalnog direktora kompanije veoma je odvažna ako se zna da Kina i neke druge >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << države uveliko blokiraju neželjene sadržaje na svetskoj mreži, što i „Guglu” zadaje glavobolje na ovim tržištima. Osim toga, proricanje savetnika Lerija Pejdža, osnivača „Gugla”, dolazi usred raširene prakse američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) da prati onlajn prepisku miliona ljudi.
„Verujem da imamo realnu šansu da za 10 godina uklonimo cenzuru”, kazao je Šmit studentima Univerziteta „Džon Hopkins”, preneo je Rojters.
Najveći svetski pretraživač frustriran je ponašanjem vlade u Pekingu koja mu je dozvolila da posluje u Kini, ali uz strogu cenzuru. Tako „Gugl” mora da briše kritike na račun komunističke partije, kao i mnogo drugih podataka. To ograničava „Guglov” biznis koji podrazumeva slobodu postavljanja informacija i shodno interesovanju surfera za sajtove – zaradu od oglasa. Šmit, koji je 10 godina vodio ovu kalifornijsku korporaciju i koji je i danas jedan od njena tri najvažnija čoveka, važi za svetskog promotora slobode izražavanja na internetu. U svoju filozofiju početkom 2013. probao je da ubedi i režim u Pjongjangu, ali bez uspeha pošto Severna Koreja ostaje izolovana od ostataka planete.
„Jasno da nismo uspeli. Međutim, probaćemo ponovo”, rekao je Šmit.
On kritikuje Vašington zbog akcije špijuniranja miliona ljudi na vebu i naziva je „potencijalno nezakonitom” i „nečuvenom”, jer krši osnovno ljudsko pravo na prepisku i slobodu izražavanja. Ipak, njegova kompanija je sarađivala sa NSA, to jest ustupila joj je tražene podatke o korisnicima, o tome šta su kucali na pretraživaču i sa kime su se dopisivali putem „dži-mejla”.
To se, kako pokazuje dokumentacija odbeglog saradnika NSA i uzbunjivača Edvarda Snoudena, dešavalo i od 2001. do 2011, kada je Šmit bio na čelu kompanije. Osim toga, „Gugl” je imao i „skandal samo za sebe” kada je njegovo vozilo u Nemačkoj zajedno sa snimcima gradskih ulica za potrebe servisa „Strit vju” pokupilo i šifre i mnogo drugih ličnih podataka sa bežičnih mreža stanara.
Ipak, Šmit ističe da lek protiv državne špijunaže postoji:
„Rešenje za vladinu špijunažu jeste šifrovanje podataka.”
Internet provajderi i kompanije poput „Jahua”, koje nude uslugu elektronske pošte već šifruju podatke svojih korisnika čime ih štite od hakera industrijske špijunaže. Snoudenov materijal pokazao je da je NSA razbila većinu ovih digitalnih brava.
Ipak, Šmit je ohrabrio privatne korisnike i informatičke kompanije da nastave da na ovaj način štite podatke, jer će to na kraju dati rezultate. Po njemu, proces dešifrovanja težak je čak i za mašineriju kakva je američka špijunaža zbog čega je i „Gugl” ojačao svoju enkripciju.
„Ako koristite dovoljno dugačke šifre i ako ih stalno menjate, ispostaviće se da je to (dešifrovanje) veoma teško za bilo kog uljeza.”
Šmit ocenjuje da je zaštita podataka na internetu stalna igra između mačke i miša, to jest između vlade i korisnika, ali i da će u toj trci pobediti ovi drugi.
Zabrinut i pokretač interneta
Osim Šmita, zabrinutost je nedavno izrazio i Tim
Berners Li koji je najviše doprineo otkriću interneta. Britanski naučnik je ocenio da kontrola informacija preti da ugrozi demokratiju. Berners Li smatra da sve veći broj ljudi koristi mrežu da otkrije korupciju i druge skandale što svakako smeta vladama. Setimo se da je upravo na internetu, to jest na sajtu „Vikiliks”, i Džulijan Asanž obelodanio diplomatske prepiske koje su otkrile brojne skandale i mutne radnje koje se odvijaju iza zatvorenih vrata.
Države su zato počele da cenzurišu sadržaj i nadgledaju privatnu i poslovnu prepisku pojedinaca, što ugrožava slobodu mišljenja, govora i prepiske, to jest temelje demokratskih društava.
J. S.
objavljeno: 23.11.2013.
