Izvor: Politika, 05.Nov.2014, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Društvene mreže na meti kritika da pomažu teroristima

Šef britanske obaveštajne službe Robert Hanigan tvrdi da je internet postao komandna mreža terorista i traži novi dogovor sa tehnološkim kompanijama

Otkako je Edvard Snouden otkrio razmere nadzora korisnika interneta širom sveta, najveće tehnološke kompanije morale su da se pravdaju da nisu u dosluhu sa obaveštajcima. U međuvremenu su neke od njih preduzele dodatne mere zaštite podataka, ali sada su se našle na udaru kritika da nesaradnjom sa vlastima zapravo pomažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << teroristima.

Robert Hanigan, novi šef agencije GCHQ, britanskog pandana američkom NSA, optužio je tehnološke gigante iz Silicijumske doline da ignorišu svoj nevoljni doprinos terorizmu i tvrdi da je internet postao komandna mreža islamskih terorista.

U autorskom tekstu za „Fajnenšel tajms”, objavljenom nekoliko dana pošto je postavljen na funkciju, Hanigan poziva na „nju dil” između demokratskih vlada i tehnoloških kompanija i iznosi stav da „privatnost nikad nije bila apsolutno pravo”.

Pre dve nedelje direktor Ef-Bi-Aja Džejms Komi kritikovao je pojačane mere enkripcije kao posledicu Snoudenovih otkrića, jer će „zbog zaključanog telefona neko ubistvo možda ostati nerešeno, a krivci na slobodi”. Međutim, tekst šefa GCHQ je dosad najoštriji napad nekog visokog obaveštajca od izbijanja afere „Snouden”.

Hanigan navodi da je za Al Kaidu internet bio mesto za anonimne sastanke po tajanstvenim sajtovima, dok je danas za Islamsku državu „bučan kanal da se reklamira, zastrašuje ljude i radikalizuje pristalice”. Pominje tehnike za enkripciju kojima su nekada raspolagali samo najveći kriminalci i države, a danas su svima na dohvat ruke i reklamiraju se da ih je Snouden aminovao.

„Nema sumnje da su procurele informacije za poslednje dve godine pogodovale stranim borcima”, piše Hanigan.

Ne pominje nijednu kompaniju posebno, ali je jasno da misli na mreže poput „Tvitera”, „Fejsbuka” i „Vocapa”, preko kojih su islamskih teroristi poslednjih meseci regrutovali pristalice, najavljivali napade i postavljali surove snimke odrubljivanja glava.

Tehnološke kompanije i borci za građanske slobode odgovaraju da nikakav novi dogovor nije potreban. Ističu da je organima reda i zakona dostupno sve ono što je u javnoj areni, a uz nalog suda mogu da dobiju i podatke o korisnicima. Podseća se da vladine agencije u slučaju nužde mogu odmah da izdejstvuju skidanje snimka s „Jutjuba” ukoliko sadrži poziv za regrutaciju terorista ili brutalne prizore mučenja.

Britansko udruženje koje predstavlja džinove Silicijumske doline poput„Epla”, „Microsofta” i „Gugla” odlučno je saopštilo da neće biti novog „dila” sa vladom u borbi protiv ekstremizma na internetu.

Džulijan Dejvid, direktor udruženja „TehUK”, rekao je da su Haniganove tvrdnje pogrešne i da tehnološke firme imaju zakonsku obavezu da sarađuju sa vladom, ali da za sprovođenje mora postoji transparentan pravni okvir, a ne nekakav dogovor između industrije i vlade.

Predstavnik „Microsofta” izjavio je da će ova kompanija pojačati enkripciju i tražiti sudske naloge za pristup podacima. Šef „Epla” Tim Kuk nedavno je rekao da vlade, ako žele podatke, treba da se bave korisnicima tehnologije, a ne provajderima hardvera i usluga.

Haniganove stavove oštro su kritikovale grupe koje se zalažu za građanske slobode.

„Ne može šef moćne obaveštajne agencija da mahne rukom i očekuje da će građani demokratske zemlje drage volje da se odreknu svojih prava. Njegova dužnost je da im štiti slobode”, ocenio je Mark Rotenberg, izvršni direktor Informativnog centra za elektronsku privatnost, a prenosi „Gardijan”.

Sve se više traže podaci

Kompanije insistiraju da podatke o korisnicima mogu da predaju samo po nalogu suda. „Fejsbuk” je objavio na zvaničnom blogu da broj takvih zahteva stalno raste. U prvoj polovini 2014. bilo ih je za 25 odsto više nego u drugoj polovini 2013. godine. Vlade iz celog sveta podnele su za prvih šest meseci ove godine 34.946 zahteva.

„Tviter” je u istom periodu dobio više od 2.000 zahteva iz 50 zemalja, što je za 46 odsto više nego 2013. godine. Više od 60 odsto zahteva uputila je Vlada SAD.

J. J. K.

objavljeno: 05/11/2014

Nastavak na Politika...