Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Dec.2009, 12:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Završena rasprava pred MSP - savetodavno mišljenje sredinom 2010.

HAG - U Palati mira u Hagu danas je izlaganjem argumenata Venecuele i Vijetnama završena devetodnevna rasprava o pitanju legalnosti secesije Kosova pred Međunarodnim sudom pravde (MSP), koju je, na inicijativu Srbije, zatražila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u oktobru prošle godine.

MSP je ostavio rok državama učesnicama u raspravi da do 22. decembra dostave pisane odgovore na tri pitanja koja su postavile >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sudije iz Maroka, Brazila i Siera Leonea, a posle čega bi sud trebalo da prouči iznete argumente, kako tokom pisanim putem, tako i tokom usmene rasprave u drugoj fazi postupka .

Prvo pitanje koje je postavio sudija Abdul G. Koroma iz Siera Leone glasi "kako principi međunarodnog prava dozvoljavaju secesiju entiteta bez saglasnosti države", pošto su se tokom rasprave čuli brojni argumenti kojima je osporavano da međunarodno pravo zabranjuje secesiju van konteksta dekolonizacije.

Brazilac Antonio Avgusto Kansado Trinidade i Marokanac Muhamed Benuna postavili su dva dugačka pitanja koja se odnose na objašnjenje konteksta i okolnosti koje su prethodile donošenju jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova.

Pretnja državi i međunarodnoj zajednici

Poslednjeg dana pravne bitke za Kosovo, Venecuela i Vijetnam su, braneći srpske interese poručili da secesija Kosova od Srbije nije saglasna sa međunarodnim pravom i da ugrožava, ne samo teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, već i međunarodni poredak uopšte.

Venecuela je iznela stav da su opasne tvrdnje pojedinih država koje zastupaju tezu da entiteti stiču pravo na secesiju usled kršenja ljudskih prava i upozorila da bi takvo tumačenje državama dalo ideju da nastave kršenje prava kako bi sprečile mogućnost secesije, a ne da se bore za izgradnju demokratskih institucija i vrednosti.

Pošto su saslušale stavove Srbije, zatim autora jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, kao i još 28 država, među kojima se našlo i svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, 15 sudija MSP na čelu sa Japancem Hisašijem Ovadom proučiće i odmeriti iznete argumente po dobijanju pisanih odgovora na današnja tri pitanja.

Potom će većinom glasova, kako se očekuje, najkasnije polovinom iduće godine, MSP doneti savetodavno mišljenje o legalnosti secesije Kosova koje nije obavezujuće za države, ali će, kako su ocenili stručnjaci, imati veliku pravnu, kao i političku i moralnu težinu.

Šesnaest prema dvanaest

Tokom rasprave, argumente u prilog odbrane srpskih interesa iznelo je 12 država, među kojima su Kina, Rusija, Argentina, Brazil, Bolivija, Rumunija, Španija, Kipar, Venecuela, Vijetnam, Burundi i Laos.

U prilog nezavisnosti Kosova argumentaciju su predočile Albanija, Austrija, Azerbejdžan, Bahrein, Hrvatska, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Jordan, Sijera Leone, Holandija, Norveška, Saudijska Arabija,Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.

U razmatranje je uključeno ukupno 36 država, a komentare na pisane izjave u prvoj fazi postupka dostavilo je 14 zemalja, računajući i Srbiju.

Autor jednostrane deklaracije

Prištinska delegacija je u MSP prisutna pod nazivom "autor jednostrane deklaracije", pošto samoproglašena država Kosovo nije članica Ujedinjenih nacija.

Srpska delegacija, s ambasadorom Srbije u Parizu Dušanom Batakovićem na čelu, poručila je prvog dana zasedanja da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja izazov Ujedinjenim nacijama i autoritetu svetske organizacije, a naročito njenoj sposobnosti da ubuduće deluje na ostvarenju jednog od svojih osnovnih načela - održanju mira i bezbednosti.

Delegacija je, takođe, izrazila očekivanje da će sud svoje savetodavno mišljenje zasnovati isključivo na međunarodnom pravu, nezavisno od političkih konsideracija i odnosa moći između pojedinih država, kao i da neće dozvoliti urušavanje osnovnih principa na kojima je zasnovan međunarodni poredak - suveretitet i teritorijalni integritet država, ali i spremnost za povratak pregovaračkom stolu.

S druge strane, delegacija iz Prištine, sa Skenderom Hisenijem na čelu, branila je secesiju Kosova tvrdnjom da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti "volja kosovskog naroda", istovremeno odbacujući bilo kakvu mogućnost za otvaranje novih pregovora o statusu.

Iz MSP su poručili da će, iako 15 sudija dolaze iz različitih okruženja i da bi moglo da bude različitih pogleda u vezi sa tim pitanjem, konačno usvojeni stav predstavljati stav suda u celini.

Osam od 15 sudija MSP dolazi iz država koje su priznale Kosovo.

Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova do sada su priznale 63 od 192 države članice UN.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...