Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Maj.2016, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tribunal plaća Karadžićevom braniocu 1.000 dolara dnevno
Haški tribunal plaća 1.000 dolara dnevno braniocu Radovana Karadžića, američkom advokatu Piteru Robinsonu koji priprema žalbu na prvostepenu osuđujuću presudu izrečenu bivšem predsedniku Republike Srpske.
To je danas obelodanio sam Robinson u podnesku kojim je zatražio produženje roka za podnošenje žalbe za još 90 dana. Žalbeno veće suda prethodno je uobičajeni rok za najavu žalbe od 30 dana Karadžiću već jednom produžilo na 90 dana zbog obimnosti i >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << složenosti prvostepene presude koja ima 2.600 stranica.
Tom odlukom odbrani je bilo naloženo da najavu žalbe uloži do 22. juna, ali je Robinson danas zatražio novo tromesečno produženje roka uz obrazloženje da, pored ostalog, Tribunal nije odbrani dodelio dovoljno novca za pripremu žalbe.
"Kao rezultat branilac nije mogao da regrutuje, niti da zadrži nikoga da mu pomogne u pripremi najave žalbe. Iznos koji je sudski sekretarijat odredio za period od 90 dana za pripremu najave žalbe je 27.500 dolara, što pokriva 27,5 radnih dana jednog branioca, bez fondova za drugo osoblje", piše Robinson.
U fusnoti, on precizira da je tarifa za branioca, koju je odredio sekretarijat, "125 dolara po radnom satu, odnosno 1.000 dolara po osmočasovnom radnom danu".
Karadžić je, kako podseća njegov zastupnik, odmah posle izricanja prvostepene presude, krajem marta, zatražio povećanje iznosa kojim Tribunal finansira njegovu odbranu, ali do sada nije dobio odgovor.
Branilac Robinson sugeriše da to dovodi do neravnopravnosti strana u postupku, budući da Tužilaštvo ima tim od "najmanje troje iskusnih zastupnika, plaćenih po najvišim tarifama, kao i brojne druge pravnike, referente za predmet i drugo osoblje za podršku".
Karadžića (70) je Haški tribunal 24. marta nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Sud je Karadžića oslobodio po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u sedam bosanskih opština.
Na statusnoj konferenciji, 6. aprila, Karadžić je presudu nazvao "monstruoznom", tvrdeći da je tokom suđenja dokazao da nije kriv i zatražio je da bude pušten na privremenu slobodu.
Taj zahtev zvanično je u pisanom obliku podneo 22. aprila. Naglasio da, po pravilima suda, ima pravo da bude pušten na privremenu slobodu, obećavajući da će se u Hag vratiti na svaki poziv suda i da neće ugrožavati svedoke i žrtve.
Iako to ne navodi izričito, iz podneska proizlazi da Karadžić traži da na privremenu slobodu bude pušten u Republiku Srpsku, čijim je vlastima uputio kopiju zahteva, kako bi se one izjasnile.
Većem koje će voditi postupak po žalbi Karadžića pred međunarodnim sudskim Mehanizmom u Hagu predsedavaće američki sudija Teodor Meron (Theodor), koji je i predsednik tog tela koji je pravni naslednik Haškog tribunala.
U apelacionom veću u procesu Karadžiću biće i sudije Grasijela Santana (Graciela) iz Urugvaja, Hose Solasa (Jose Soleasa) iz Španije, Vilijam Sekule (William) iz Tanzanije i Van Jonsen (Vagn Joensen) iz Danske.
Sudija Meron sebe je odredio i za sudiju koji će voditi predžalbeni postupak.
