Izvor: Politika, 16.Jan.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratni zločini, mediji i javnost
Glavna uloga u igranom filmu „Obični ljudi” pripala je zameniku srpskog tužioca za ratne zločine
Suđenja za ratne zločine treba nastaviti u Srbiji kada Haški tribunal prestane sa radom. To je stav 46 odsto ispitanika u istraživanju koje je sprovela Služba za odnose sa javnošću Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije, u saradnji sa misijom OEBS-a u Srbiji i Beogradskim centrom za ljudska prava. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Pravosudni sistem Srbije sposoban je za suđenja za ratne zločine, smatra 66 odsto ispitanika, a isto toliko njih je za regionalnu saradnju tužilaštava u zemljama na prostoru bivše Jugoslavije.
– Ovo istraživanje, četvrto po redu tokom poslednjih pet godina, je najpozitivnije do sada kada je u pitanju prepoznavanje vrednosti koje promoviše rad Tužilaštva za ratne zločine. Sve više ljudi zna za njegov rad, ali 71 odsto ispitanika ne zna ni za jedno suđenje. Po devet odsto njih zna za slučajeve „Ovčara” i „Škorpioni”, a šest odsto za „Štrpce” – kaže za „Politiku” portparol i zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
Nešto više od polovine ispitanika (53 odsto) misli da tužilac radi pod uticajem vlasti, a 24 odsto da odlučuje sam, nezavisno od vlasti i pritisaka javnosti, dok 33 odsto smatra da Tužilaštvo za ratne zločine ima hrabrosti da pokrene sve postupke. Važan je i podatak da 52 odsto ispitanih smatra da su tužioci nepristrasni prema nacionalnosti počinilaca ratnih zločina.
– Da suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima doprinose saznavanju istine smatra 57 odsto ispitanih, a 41 odsto smatra da saznavanju istine doprinose suđenja pred Haškim tribunalom. Da svako treba da sudi pripadnicima „svog naroda” smatra 46 odsto, a samo sedam odsto prihvata stav da je „važno da se sudi”, što je i stav tužilaštva – kaže Vekarić.
Više ljudi veruje medijima (26 odsto), a malo manje predstavnicima pravosuđa (19 odsto) kada su u pitanju informacije o suđenjima za ratne zločine, a čak 51 odsto ispitanika smatra da mediji izveštavaju objektivno, kako iz Haškog tribunala, tako i iz srpskih sudnica. Ipak, manje od trećine ispitanika izjasnilo se da javnost dobija dovoljno informacija o tome.
– Čak 55 odsto ispitanika smatra da su mediji devedesetih godina neobjektivno informisali građane, a od toga 32 odsto veruje da su mediji raspirivali mržnju i rat, služeći se lažima. Veliki procenat (76 odsto) misli da novinare zbog takvog izveštavanja treba kazniti, da im treba suditi, zabraniti im da se bave novinarstvom ili im zabraniti svako javno delovanje – navodi Vekarić.
Veće za ratne zločine bivšeg Okružnog suda u Beogradu (sada Višeg suda u Beogradu) i Tužilaštvo za ratne zločine sarađivali su u snimanju igranog filma „Obični ljudi”, po scenariju Filipa Švarma i Đorđa Milosavljevića, u kome glavna uloga pripada glumcu koji tumači lik zamenika srpskog tužioca za ratne zločine. Cilj filma je upravo da upozna javnost sa svim životnim i profesionalnim aspektima procesuiranja ratnih zločina i uloge tužilaca u tome.
Tužilaštvo je do sada procesuiralo 362 osobe zbog počinjenih ratnih zločina, u kojima je bilo ukupno 2.538 žrtava. Do sada je izrečeno 17 presuda i 595 godina zatvora.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i portparol Bruno Vekarić dali su prošle godine ukupno 180 intervjua u domaćim i inostranim medijima, među kojima su „Mond”, „Njujork tajms” i „Gardijan”. Proglašeni su najkomunikativnijim ličnostima u Srbiji u 2008. godini.
Tužilaštvo za ratne zločine se 2009. godine pojavilo u elektronskim i pisanim medijima 5.820 puta. To je pet puta više nego 2003. godine, kada je ukupan broj priloga bio 1.123, pa je očigledno da je interesovanje medija za rad tužilaštva znatno poraslo.
Aktivnosti tužilaštva za ratne zločine pozitivno su ocenjene u 88 odsto priloga, dok je u 12 odsto data negativna ocena. Služba za odnose sa javnošću sarađivala je prošle godine sa 98 novinara iz Srbije i sveta.
Tužilaštvo ima detaljan i pregledan veb-sajt (www.tuzilastvorz.org .rs) i prezentaciju na kompakt-disku. Služba za odnose sa javnošću učestvuje u uređivanju stručnog časopisa „Pravda u tranziciji” koji je do sada izašao u 14 brojeva i dva specijalna broja na engleskom jeziku.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 17/01/2010]
