Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jun.2010, 16:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karadžić i Vilson oprečno o granatiranju Sarajeva

HAG -

Optuženi Radovan Karadžić i svedok optužbe Džon Vilson danas su na suđenju pred Haškim tribunalom ostali pri oprečnim pogledima na to ko je i zbog čega u proleće 1992. granatirao Sarajevo.

Karadžić je tvrdio da se Vojska Republike Srpske na brdima oko Sarajeva branila od napada brojno nadmoćnih muslimanskih snaga iz grada, a Vilson je, potvrđujući da je ataka iz grada bilo, ponovio da je odgovor sa srpskih položaja bio neproporcionalno žestok i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nasumičan.

U poslednjem delu unakrsnog ispitivanja, Karadžić je svedoku predočio naređenje kojim je komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske u maju 1992. "zabranio upotrebu artiljerije, izuzev uz njegovo dopuštenje".

"U tom slučaju, on je davao to dopuštenje vrlo često, zato što je od polovine maja grad svakodnevno bio granatiran", uzvratio je Vilson, tadašnji šef vojnih posmatrača UN.

Karadžić, tadašnji predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant VRS, optužen je za kampanju "terorisanja" civilnog stanovništva Sarajeva, artiljerijskim i snajperskim napadima 1992-95.

Na Karadžićevu primedbu da bi "trebalo utvrditi ko je pucao", Vilson je odgovorio da "ne osporava da su obe strane otvarale vatru", ali je ponovio da je artiljerijska vatra sa srpske strane bila "nesrazmerna, neprimerena i širokih razmera".

"Vi ste rekli da ne znate ni gde su bile srpske, a gde muslimanske snage, koja su naselja bila srpska, a koja muslimanska, kako onda to tvrdite", pitao je Karadžić.

Odgovor Vilsona glasio je da je na osnovu žestine paljbe procenio da vatra dolazi sa položaja Vojske Republike Srpske zato što snage vlade u Sarajevu "nisu imale toliko artiljerijskih oruđa".

Pobijajući Vilsonov iskaz da mu je Biljana Plavšić, u kritično vreme članica predsedništva RS, potvrdila da srpske snage drže muslimanske zarobljenike "u tunelu južno od Sarajeva", Karadžić je svedoku predočio dokument koji pokazuje suprotno - da su muslimanske vlasti u tunelu Osenik držale zarobljene Srbe.

Vilson je dokument prihvatio kao istinit, rekavši da "više veruje dokumentu, nego svom sećanju".

O utakmici sa Australijom

Na kraju unakrsnog ispitivanja, Karadžić je australijskog generala Vilsona pitao slaže li se da će rezultat večerašnje utakmice Srbija-Australija na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Južnoj Africi biti "3-0 za Srbe".

Vilson se složio da "Srbi imaju prednost".

Suđenje Karadžiću, koji je optužen i za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima širom BiH, te za uzimanje međunarodnih talaca, biće nastavljeno iduće nedelje, iskazom sledećeg svedoka optužbe.

Nemačka se žali: Karadžić traži kompromitujuće podatke

Vlasti u Berlinu uložiće žalbu na odluku da Haškom tribunalu dostave dokumenta koja bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić smatra važnim za svoju odbranu pred tim sudom, jer nemačka vlada ocenjuje da bi time bili ugroženi njeni nacionalni i bezbednosni interesi, preneo je radio "Dojče vele".

Tim povodom, Kristijan Švarc-Šiling, koji je 1995. bio ministar za telekomunikacije u nemačkoj vladi, rekao je da je "moguće da se u nemačkoj dokumentaciji nalaze kompromitujući podaci, na primer informacija da su Francuska ili Velika Britanija švercovale oružje u Bosnu i Hercegovinu, a istovremeno se javno, najviše protivile ukidanju embarga na oružje".

"Ako nemačka dokumentacija sadrži takve informacije, to bi za naše NATO saveznike i partnere bila velika sramota", rekao je Švarc-Šiling, koji smatra da Karadžić unosi pogrešne argumente u tok procesa, kako bi skrenuo pažnju sa stvarnih činjenica.

Advokat 6.000 preživelih Srebreničana u procesu protiv Ujedinjenih nacija Aksel Hagedorn, smatra da će protivljenje nemačke vlade Karadžićevom zahtevu njemu poslužiti kao "dokaz dosadašnje strategije" - da Tribunal ne vodi iskren proces i da ne želi da istraži pravu istinu, navodi nemačka medijska kuća.

"Nije isključeno da je Karadžić pronašao dokumenta koji dokazuju određene transporte oružja. Zato sada pokušava da dokaže da su se u rat u Bosni i Hercegovini aktivno umešale i zemlje Zapada", smatra Hagedorn.

Karadžić i njegovi branioci traže da nemačka vlada Haškom tribunalu preda osam kategorija dokumenata - izveštaja, memoranduma, prepiski i izveštaja nemačke obaveštajne službe o isporukama oružja u Bosnu, pre svega u Srebrenicu 1995. godine.

Profesor međunarodnog prava Kristijan Tomušat ocenio je da Karadžićevi branioci čine sve da bi usporili proces i da Haški tribunal ima pravo da zahteva svu raspoloživu dokumentaciju koja ima direktne veze sa procesom, ali da nema zadatak da "piše istoriju građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji".

"Branioci su i u ranijem procesu, koji se vodio protiv Slobodana Miloševića, imali sličnu strategiju. Zahtevali su raznu dokumentaciju od nemačke vlade, a bivši ministri spoljnih poslova i predsednik vlade morali su čak i da lično svedoče. Na taj način, hteli su da dobiju na vremenu i da istovremeno predoče opšti opis istorijskih kretanja, koja nisu imala mnogo veze sa tužbom zbog koje se vodio proces", ocenio je Tomušat.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...