Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Okt.2010, 15:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kandidatura: Tehničko ili političko pitanje?

BEOGRAD/HAG -

Zamenik šefa delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Adriano Martins izjavio je danas da se još ne zna da li će prosleđivanje kandidature Srbije Evropskoj komisiji biti tretirano kao političko ili tehničko pitanje, dok je direktor Kancelarije za evropske integracije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Milica Delević istakla da je to do sada bilo tehničko pitanje.

Martins je, na konferenciji za novinare Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, rekao da, ukoliko se bude tretiralo kao tehničko pitanje, neće biti potreban konsenzus svih država članica.

Delević: Do sada je bilo tehničko pitanje

Nadamo se da će ovaj proces ići što brže, ali moramo sačekati odluku svih država članica EU, naglasio je Martins.

Ono što odlučuje da li će biti politička ili tehnička odluka je da li će države članice uložiti neke političke prigovore, rekao je Martins.

On je dodao da ukoliko takvih prigovora ne bude, to se smatra tehničkim pitanjem i može se zatražiti mišljenje Evropske komisije.

Delević je rekla da je u prošlosti traženje mišljenja Evropske komisije o kandidaturi država bilo tehničko pitanje, ali u poslednje vreme, neke države članice su to smatrale političkim pitanjem.

Ostaje da se vidi šta će biti 25. oktobra, rekla je Delević.

Ona je istakla da će se glavna debata voditi o naporima "da se pronađe prava ravnoteža između pritiska da se ostvari zajednički cilj", odnosno dovrši saradnja Srbije sa Haškim tribunalom i između toga da se vidi napredak Srbije.

Delevićeva je rekla da je bio očekivan stav holandskog parlamenta da će Holandija ostati privržena zahtevu sa dovršenje saradnje sa Tribunalom kao uslova za prosleđivanje srpske kandidature EK.

"Istovremeno, čuli smo i jednu vrstu uvažavanja i razumevanja da će druge članice EU u ovom trenutku možda želeti da uravnoteže politiku uslovljavanja i želju da se vidi napredak Srbije, u kom slučaju će Holandija želeti da dobije uverenje da će Hag ostati bitan uslov za kasnije", ocenila je Delevićeva.

Holandski parlament zatražio je 12. oktobra da se u Savetu ministara EU odloži rasprava o zahtevu Srbije za članstvo u Uniji do narednog izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji Srbije u decembru.

EK je, bez obzira na stav holandskog parlamenta, navela da očekuje da će Savet ministara 25. oktobra u Luksemburgu ipak razmotriti dalje korake ka kandidaturi Srbije za članstvo u Uniji i zatražiti od EK da o tome izradi mišljenje.

Delevićeva je ukazala da prosleđivanje srpske kandidature Evropskoj komisiji neće Beogradu otvoriti vrata novim fondovima EU, ali će predstavljati značajan podsticaj daljem reformisanju društva, i biće "dodatni pečat političkoj stabilnosti, ali i potvrda predvidivosti budućim investitorima".

"Jer ako se krećete evropskim putem sa namerom da postanete članica, onda investitori znaju u kakvo okruženje ulažu", navela je direktorka Kancelarije.

Peters: Nastavak pritiska na Srbiju

S druge strane, poslanica partije Zelenih, koja je predložila rezoluciju kojom se zahteva da Savet ministara EU odloži raspravu o srpskoj kandidaturi za članstvo, Mariko Peters, izjavila je ranije danas da Srbija nije uspostavila punu saradnju s Haškim tribunalom i da je to je jedini razlog zbog kojeg je parlament Holandije usvojio rezoluciju, dodajući da bi holandska vlada trebalo da nastavi da pritiska Srbiju kako bi došlo do odlaganja odluke o prosleđivanju kandidature.

Pritisak zapada i dalje neophodan

Ekonomist danas, povodom posete koju je Balkanu i Briselu učinila šefica američke diplomatije Hilari Klinton, a tokom koje nije imala nijednu revolucionarnu poruku", piše da je i dalje neophodan zapadni pritisak na balkanske lidere.

"Neki se pitaju zašto je uopšte dolazila, ako je to sve što je imala da kaže? Odgovor je da spoljni svet još uvek mora da gura Srbe, Albance i Bosance da reše svoje brojne probleme", ocenjuje Ekonomist.

Neimenovani diplomata je ovom listu rekao da je i dalje neophodno vršiti pritisak na balkanske lidere da se dogovaraju da region za nekoliko godina ne bi skliznuo u novi rat.

Peters u razgovoru za Danas naglašava da se nada da će zvanični Beograd "ozbiljno shvatiti ovaj signal Holandije" i da će Bramerc imati osnova da u svom sledećem izveštaju saopšti veoma pozitivan zaključak.

"U tom slučaju ćemo i podržati dalju saradnju EU sa Srbijom", rekla je članica Odbora za evropska pitanja Donjeg doma holandskog parlamenta.

"Zaključci o saradnji Beograda s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, koje je glavni tužilac Serž Bramerc napisao juna ove godine, bili su negativniji od onih koje je izneo decembra 2009.", navela je je Peters i dodala da zato holandski parlament traži od vlade da predloži odlaganje donošenja odluka o daljoj evropskoj saradnji sa Srbijom.

Mi bismo mogli, napomenula je ona, da podržimo dalju saradnju EU sa Srbijom onda kada Bramerc ili njegov naslednik zaključi da Srbija u potpunosti sarađuje s Tribunalom, u ovom trenutku, verujemo da taj uslov nije u celini ispunjen.

Peters se nada da na sednici Saveta neće biti preglasavanja, ali ako se ipak odluči da bude većinsko glasanje, onda bi holandska vlada trebalo, kako je rekla, da nastavi da pritiska Srbiju kako bi došlo do odlaganja odluke o prosleđivanju kandidature.

"Štaviše, naša vlada bi morala da zahteva da Savet usvoji deklaraciju kojom bi se poručilo da je puna saradnja s Haškim tribunalom presudan uslov za sve dalje korake u saradnji EU sa Srbijom", precizirala je Peters.

Holandija se, istakla je ona, s obzirom na "istorijsko učešće" u katastrofi koja se dogodila 1995. u Srebrenici, "oseća se veoma odgovornom u vezi s tim pitanjem".

"Puna saradnja Srbije s Haškim tribunalom je važna svim zemljama članicama EU, ali mislim da naša istorijska odgovornost utiče na to da moramo imati najtvrđu moguću poziciju", zaključila je Peters.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...