Izvor: Southeast European Times, 01.Apr.2013, 18:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Haška optužnica izaziva pomešane reakcije

Najnovija presuda MKSJ za ratne zločine ukazuje na umešanost Srbije u rat u Bosni i Hercegovini.

01/04/2013

Dražen Remiković za Southeast European Times iz Banja Luke -- 1.4.2013.

Presuda dvojici bivših visokih srpskih zvaničnika u Bosni i Hercegovini (BiH) izrečena u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju izazvala je kritike u Srbiji, ali su organizacije žrtava u BiH rekla da je pravedna.

Mićo Stanišić i Stojan Župljanin >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << osuđeni su na 22 godine zatvora zbog zločina protiv čovečnosti, uključujući krivična dela ubistva, mučenja, nezakonitog zarobljavanja, deportacije i pljačkanja u raznim delovima BiH 1992. godine.

Stanišić je bio ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske (RS), a Župljanin visoki bezbednosni zvaničnik zadužen za područje Banja Luke.

Sud u BiH izrekao je u decembru 2010. godine bivšim policajcima RS Zoranu Babiću, Miloradu Škrbiću, Dušanu Jankoviću i Željku Stojniću ukupnu 86-godišnju zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina.

U Haškoj presudi se navodi da su njih dvojica učestvovali u „udruženom kriminalnom poduhvatu, sa ciljem da zauvek uklone nesrpsko stanovništvo sa teritorije [tada] planirane srpske države“.

Presudu su osudili predstavnici udruženja ratnih žrtava RS i politički zvaničnici.

„Hag je ovom presudom dokazao da nije promenio svoju raniju politiku prema Srbima. Oni ponovo dokazuju svoju nameru da okrive Srbe za sve. Svi znamo koliko je zločina počinjeno nad Srbima, ali, nažalost, i dalje nema pravde za te ljude“, rekao je Nedeljko Mitrović, predsednik Organizacije porodica zarobljenih, poginulih vojnika i nestalih civila RS, u izjavi za SETimes.

Drugi se ne slažu sa tim.

„Dobro je da je doneta presuda, posebno s obzirom da ona ukazuje na umešanost Srbije u rat u Bosni, jer su ove optužbe, na neki način, deo optužnice protiv Slobodana Miloševića. Odnosi između BiH i Srbije i dalje su slabi i potrebno je mnogo rada da bi se unapredili“, rekla je direktorka beogradskog Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko u izjavi za SETimes.

Biserko kaže da prihvatanje presude može da pomogne u procesu pomirenja između dve zemlje, ali zvaničnici treba da imaju volju da to učine.

„Srbija treba da se suoči sa tim presudama. Nažalost, ne postoji politička volja za to i sav napredak u odnosima postiže se pod pritiskom EU i međunarodne zajednice“, rekla je ona za SETimes.

Predsednik Saveza logoraša BiH Murat Tahirović kaže da su žrtve zadovoljne presudom.

„Ovo je definitivno pozitivna odluka Haškog tribunala i nadamo se da žalbeno veće neće promeniti ovu odluku. Ti ljudi su odgovorni za masovna ubistva i mučenja. Dobro je da je sud dokazao to kao udruženi kriminalni poduhvat, jer to govori da su najviši policijski zvaničnici znali šta se događa na terenu tokom rata u Bosni“, rekao je Tahirović za SETimes.

Stanišić se predao sudu 2005. godine. Župljanin, bivši šef policije u severozapadnom regionu Bosanske Krajine, uhapšen je 2008. godine u Budvi, u Crnoj Gori, posle više od devet godina bekstva.

Zločini za koje su osuđeni dogodili su se u 20 opština širom BiH, navodi se u presudi. Tokom suđenja, koje je trajalo 365 dana, svedočilo je 199 svedoka, a predstavljeno je preko 4.000 dokaza.

Župljanin i Stanišić se nalaze među 163 osobe osuđene u MKSJ zbog ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji, većinom zločina počinjenih u BiH u periodu između 1991. i 1995, i uglavnom od strane najviših policijskih i političkih zvaničnika.

Prema zvaničnim procenama MKSJ, oko 100.000 ljudi izgubilo je život tokom rata u BiH devedesetih godina.

Da li mislite da je presuda koju je MKSJ izrekao Stanišiću i Župljaninu pravedna i zašto? Napišite svoj komentar ispod i pridružite se debati.

Nastavak na Southeast European Times...