Izvor: RTS, 15.Jun.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaći sudovi nasleđuju posao Tribunala
Predsednik Tribunala Patrik Robinson kaže da taj sud nije uspostavljen samo zbog sprovođenja međunarodnog zakona, već i zbog poštovanja principa o humanosti i moralnosti, kako bi se izgradila mirna i stabilna budućnost u regiji. U Sarajevu predstavljen Priručnik o ustaljenim praksama Tribunala.
Predsednik Haškog tribunala Patrik Robinson nije želeo da komentariše dokumenate kojima se navodno potvrđuje da su sudije u Hagu sklopile sporazum s bivšom SRJ o prikrivanju dokaza >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o umešanosti te države u genocid u BiH.
Nekoliko bošnjačkih nevladinih organizacija i institucija optužilo je Haški sud da je postigao sporazum s bivšom državnom zajednicom Srbije i Crne Gore o zaštiti dokumenata kojima se dokazuje jugoslovenska agresija na BiH i umešanost vlasti u Beogradu u ratne zločine.
Haški tribunal nije uspostavljen samo zbog sprovođenja međunarodnog zakona, već i radi poštovanja principa o humanosti i moralnosti, s ciljem da se izgradi mirna i stabilna budućnost u regiji, izjavio je predsednik Tribunala Patrik Robinson prilikom posete Sarajevu.
Robinson je rekao da je njegov dolazak i dolazak predstavnika Međunarodnog instituta UN za istraživanje zločina i pravde (UNICRI) u Sarajevo podrška upravo tim principima i ciljevima.
Dodao je da je cilj saradnje Haškog suda i UNICRI-a da se, nakon isteka mandata međunarodnog suda, u domaćim sudovima nastavi posao započet pre 15 godina.
"Upravo zbog toga, predstavljamo Priručnik o ustaljenim praksama Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju" (MKSJ) koji može biti koristan kako BiH tako i susednim zemljama. Njime smo želeli da podelimo iskustva Haškog suda sa onima koji će nastaviti njegov rad", rekao je Robinson.
Prema njegovim rečima, Priručnik predstavlja sveobuhvatne i operativne prakse suda od njegovog osnivanja i celokupni rad od istraga do konačne presude.
Direktor UNICRI-a Sandro Kalvani ocenio je da je kažnjavanje lica koja su počinila ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, kojem se posvetila međunarodna zajednica, istorijski trenutak.
Dodao je da postoji konsenzus da pravda mora biti zadovoljena, ali da isto tako moraju postojati i dokazi.
"Iza svega ovoga stoji priča duga 15 godina, koliko traje i rad suda. To predstavlja veliki doprinos za lokalnu populaciju, razvoju međunarodnog krivičnog zakona i razvoju međunarodnih i hibridnih sudova. Zbog toga je veoma važno da stručno znanje i prakse MKSJ budu prenesene i dostupne univerzitetima i naučnicima", smatra Kalvani.
Glavni tužilac Tužilaštva BiH Milorad Barašin istakao je da će Priručnik doprineti jačanju saradnje između MKSJ, Tužilaštava i sudova BiH, kao i da će pružiti priliku domaćim predstavnicima da nastave aktivnosti koje je započeo Haški tribunal.
Smatra da sudska praksa MKSJ, koja je sadržana u priručniku, predstavlja jedno od najznačajnijih dostignuća međunarodnog krivičnog prava.
