Međunarodni krivični sud je međunarodni sud sa sedištem u Hagu, osnovan Rimskim statutom koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godine.
Međunarodni krivični sud predstavlja telo nadležno za suđenja za međunarodna krivična dela počinjena na teritoriji ili od strane državljana država koje su pristupile sudu.
Međunarodni krivični sud za Bivšu Jugoslaviju MKSJ je osnovan rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 25. maja 1993. godine u vreme kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjenih na području Bivše Jugoslavije od 1991. godine. To je bila reakcija po Un na pretnju međunarodnom miru i sigurnosti koju su izazvala ova teška kršenja humanitarnog prava. MKSJ sankcioniše zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije i ima nadležnost nad privatnim licima, statut pravi razliku između službenih i radnih jezika suda. Službeni jezici su engleski, arapski, francuski, kineski, ruski, i španski.
Na njima se objavljuju presude suda kao i druge bitne odluke koje donosi sud. Radni jezici suda su engleski i francuski. Uz odobrenje suda može se na zahtev stranke u postupku odobriti da stranka koristi neki drugi jezik.
U stvarnu nadležnost suda spadaju: teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949. godine, kršenja zakona i običaja rata, genocid, zločini protiv čovečnosti. U skladu sa svrhom rezolucije kojom je MKSJ osnovan njehova misija ima četiri delovanja: dovesti pred lice pravde osobe odgovorne za kršenja međunarodnog humanitarnog prava, obezbediti pravdu žrtvama, obeshrabriti dalje činjenje zločina, sprečiti revizionizam, doprineti ponovnom uspostavljanju mira i podsticati pomirenje na području bivše Jugoslavije.
MKSJ se sastoji od tri jedinice: Sudskih veća, Tužilaštva, i Sekretarijata. Sudska veća imaju šesnaest stalnih sudija i najviše u bilo kojem datom momentu, generalna skupština ujedinjenih nacija bira šesnaest stalnih sudija na mandat od četiri godine.
Oni mogu biti ponovo izabrani. Sudije ad litem se angažuju iz grupe od 27 sudija. Njih takođe bira Generalna skupština Un, na mandat od četiri godine.
Sudija ad litem može obavljati funkciju u MKSJ samo nakon što ga na tu funkciju postavi Generalni sekretar Un na predlog predsednika Suda, i to kako bi učestvovao u vođenju jednog ili određenih pretresa u periodu od tri godine. Sudije su raspoređene u tri pretresna veća i jedno žalbeno veće i svako pretresno veće se sastoji od troje stalnih sudija. Pretresno veće može biti podeljeno na mešovite odeljke sa po tri sudije. Žalbeno veće se sastoji od sedam stalnih sudija i to pet stalnih sudija MKSJ, i dvoje stalnih sudija Međunarodnog suda za Ruandu.
Ovih sedam sudija čine žalbeno veće MKSJ. O svakoj žalbi raspravlja i odlučuje pet sudija. Sudije predstavljaju glavne pravne sisteme sveta i njihove se kvalifikacije nadopunjuju. Sudije slušaju svedočenja i pravna izlaganja, odlučuju o krivici ili nevinosti optuženog i određuju kazne. Stalne sudije imaju i važne regulativne funkcije oni pripremaju i usvajaju pravne instrumente koji regulišu funkcionisanje suda, kao što je pravilnik o dokazima i postupcima.
Sekretarijat je odgovoran za administrativne poslove i podršku radu sudskih veća, uključujući prevođenje dokumenata i simultano prevođenje tokom suđenja. Tužilaštvo po definiciji radi nezavisno od Saveta bezbednosti, bilo koje države ili međunarodne organizacije ili bilo kojih drugih organa MKSJ. Ovde se nalazi i Haška akademija za međunarodno pravo.
Seks-skandal trese Hag: Suspendovan glavni tužilac
HAG - Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) Karim Kan suspendovan je sa dužnosti nakon što je disciplinski postupak pokrenut...
Izvor: Nezavisne Novine, 09.Jun.2026, 08:20
Glavni haški tužilac suspendovan zbog seksualnog uznemiravanja
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) Karim Kan suspendovan je nakon završetka disciplinskog...
Izvor: Radio 021, 09.Jun.2026, 08:15
Haški sud: Srbija ne odgovara na pitanja o procesu Šešelju za nepoštovanje suda
Haški sud objavio je da Srbija ne odgovara na njegova pitanja o napretku u ustupljenom procesu protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, optuženog za nepoštovanje tog suda.
Izvor: Radio 021, 02.Jun.2026, 11:51
Darko Mladić: Hag ignoriše teško zdravstveno stanje generala Mladića
BEOGRAD - Zdravstveno stanje generala Ratka Mladića i dalje je veoma teško - nepokretan je, ne može da govori, zatvorski uslovi mu otežavaju...
Izvor: Nezavisne Novine, 26.Maj.2026, 11:53
Crna Gora bi mogla da uđe u EU. Ali šta je sa njenim službenim jezikom?
Kako se Crna Gora sve više približava članstvu u Evropskoj uniji, jedno specifično jezičko pitanje privlači pažnju. Crnogorski je izuzetno sličan hrvatskom, ali jezička politika na Balkanu ima duboke korene. Ako EU garantuje da nacionalni jezik svake...
Izvor: Radio Slobodna Evropa, 26.Maj.2026
Hag: Produžen pritvor Kadriju Veseljiju i Jakupu Krasnićiju
Pretresno veće Specijalizovanih veća u Hagu, u predmetu koji se vodi protiv četvorice vođa takozvane OVK, donelo je odluku...
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Maj.2026, 12:19
Petronijević: Savet bezbednosti UN može da naredi Santani da pusti generala Mladića
Haški Mehanizam odbio je zahtev odbrane da general Mladić bude pušten na lečenje u Srbiju zbog teškog zdravstvenog stanja
Izvor: 24sedam.rs, 16.Maj.2026
