Izvor: Politika, 06.Avg.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvuk trube i zvižduci radnika
U Guči juče otvoren 54. Dragačevski sabor, a još u toku svečanosti kraj Spomenika trubaču prošla kolona nezadovoljnih radnika Industrijskog kombinata
Guča – Slovom koje veliča život i njegove blagorodne strane, književnik Radomir Andrić sa domaćinskom čašicom u ruci otvorio je juče 54. Dragačevski sabor trubača. Koji tren pre toga na vrh jarbola, kraj Spomenika trubaču u središtu Guče, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postavljena je saborska zastava i orkestar meštanina Gorana Rankovića odsvirao starostavnu ariju „Sa Ovčara i Kablara”, himnu najvećeg narodnog sabora u Srbiji.
– Poštovani prijatelji, posebno svi vi koji pesmom i igrom podmlađujete ovu zemlju i snažite prijateljstva među narodima, želim vam dobar provod ovde i srećan povratak vašim kućama. Živeli, i dugo godina da se viđamo i saborujemo, slaveći prevashodno mir u srcu i svekolike životodajne povode – besedio je u zdravici Andrić, zahvalivši organizatorima na dodeljenoj časnoj ulozi. Međutim, tek što je domaćin 54. sabora završio reč život je pokazao svoju drugu stranu, jer je kroz varošicu, pored istog spomenika i jarbola, prošla kolona 300 nezadovoljnih radnika Industrijskog kombinata u Guči, čije su peći ugašene pre dva meseca.
Dok se još nazdravljalo, na drugom kraju iste, glavne gučke ulice, Nenad Timotijević, predsednik Samostalnog sindikata u IKG-u, objašnjavao je ispred radničke kolone šta ih je baš na ovaj dan izvelo u protestnu šetnju:
– Obe peći u kombinatu ugašene su još u junu, a radnici poslati na plaćeno odsustvo, i to nam pravo ističe. Onda nas je bilo 450, a sada 310, duguju nam sedam plata, a najviše nas tišti neizvesnost, jer kombinat niti je u stečaju, niti znamo šta će se sa njim zbiti – kazao je vođa sindikata fabrike koja posluje u sastavu šabačke grupe „Farmakom”.
Zdravica na otvaranju 54. Sabora: trubač Goran Ranković iz Guče, Radomir Andrić, Nikola Stojić (jedan od osnivača sabora) i Dragan Jovanović iz Dljina, kapelnik pobedničkog orkestra na prvom saboru 1961. (Foto G. Otašević)
Neki minut pre toga, Andrić je besedio u zdravici:
– Dobrodošli u gostoljubnu Guču, srce hlebozarne Srbije, na najveću svetkovinu ljubavi i blagočašća da prijateljujemo uz zvuke truba radosnica. Da praznujemo i da se veselimo, a odavno se zna da u Srbiji vašari počinju od Đurđevdana pa traju sve do Mitrovdana, od kukureka i đurđevka do prvih zrelih šljiva i oskoruša, od pupoljaka do plodova, od žita iz blagodatne sejačeve ruke do punih koševa i ambara, od zapaljene vatre u mladalačkoj krvi do svijanja blagorodnog gnezda u ciktavim trubama, idu uz zapaljene poglede dok se ne spoje, dok ne postanu zajednički duševni vrt i utočište sna o životu koji se neprestano vaspostavlja u deci naše dece...
Predsednik Udruženja književnika Srbije prizvao je „trube dobrodošlice, trube sanopisne, trube čežnje i očaravanja, trube budilice, trube dozivnice, trube zavetnice, trube blagovesnice, trube plamenice”:
– Zvuk trube vezuje novorođenče za zvezde, mladence spaja u zakletvi da će se večno voleti i poštovati, domaćina ozaruje na saborištu u slavu rodne godine, jednostavno rečeno: sabori, svadbe, slave, zavetine, rođendani i ostala veselja nalaze u trubi radosni odušak i duševno okrepljenje. Mnogi su uvereni da se Južna i Zapadna Morava sastaju kod Stalaća, ali svi dobronamerni gosti iz sveta i ljubitelji truba koji dođu u Guču saznaće da je pravi izvor i srcokazno ušće ovih reka ovde, u dragačevskoj muzičkoj prestonici... Uostalom, šta je drugo truba nego jedan od najlepših životnih trenutaka u našem nebozemnom imeniku?
Ovogodišnji domaćin utkao je u poruku i svoje nove stihove, sročene za ovu priliku: „U trubama čarovitog zvuka/zasijala od zlata jabuka/u njoj Ljubav – Srbinova duša/neprestano, čežnjiv/govor sluša...”
Predsednik Saborskog odbora i opštine Lučani, Mladomir Sretenović, dočekao je goste i namernike zahvalnošću zbog toga što je priredba postala ponos Dragačeva, ali i cele Srbije.
– Neka sabor navek živi i traje, a i vi dragi saboraši sa njim – kazao je Sretenović.
Prvi događaj 54. sabora nije propustio ni književnik Nikola Stojić iz Guče (84), jedan od troje živih osnivača priredbe. Na podizanje zastave došao je, iz Dljina kod Lučana, i Dragan Jovanović Laf (78) koji je bio kapelnik pobedničkog orkestra na prvom saboru, održanom u jesen 1961. godine. Na ovaj susret tradicije, veselja i radosti stigli su i stalni saborski gosti iz Berlina, Milutin i Irena Davinić, a u Guču je na otvaranje, kao i svake od 30 prethodnih godina, pešice iz svog Strmostena kod Despotovca opet prispeo Vladiša Petrović (49).
U ovoj saborskoj mešavini praznika i bune, u tom drugom delu stvarnosti obrela se i Ljubica Živanović iz Guče koja je, prekjuče, poorala dva svoja placa od osam ari usred ugostiteljskog prostora. Placevi su bili namenjeni za šatre ili koju drugu delatnost. Ne ljuti se ona na goste, već joj nije pravo na domaće i kaže da je pozvala traktoristu, jer opštinska uprava još nije isplatila zakup njenih placeva za 2013, a za ovu, veli, nije poštovala dogovor o ceni.
Domaćini sabora su, pored zemaljskih briga prinuđeni da gledaju i u nebo. I slušaju vremensku prognozu. Biće, kažu, nevremena večeras, baš na dan kad je, u 23 sata, u Guči trebalo da počne koncert Svetlane Cece Ražnatović. Producent sabora, Dobrivoje Marinski, juče je razgovarao s pevačicom i ona se saglasila sa odlaganjem, a direktor priredbe, Adam Tadić, odmah zatim saopštio je da se koncert Ražnatovićeve pomera za sutra u 21 sat.
Prosek starosti posetilaca sabora – 26,5 godina
Stari saboraši hteli bi da znaju kad su se, i zbog čega, u ovom carstvu trubačke muzike pojavile estradne zvezde. To je Marinski ovako objasnio na konferenciji za novinare u Centru za kulturu Guče:
– Pre osam godina, agencija „Profajl”, za koju radim, istraživanjem je utvrdila da je prosek starosti posetilaca sabora 30 godina, a lani je još više pao, na 26,5 godina. Vrsta muzike, bar delom, mora se prilagoditi onima koji ovde dolaze zbog nje.
G. Otašević
objavljeno: 07.08.2014.
