Izvor: B92, 01.Jul.2015, 19:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta je bolje za Grčku - evrozona ili drahma

Za Grčku je bolje da ostane u EU i trenutno raspoloženje javnog mnjenja je da dve trećine građana želi da ostane u evrozoni, ocenili su analitičari.

Oni dodaju da se u toj zemlji moraju sprovesti korenite strukturne i ekonomske reforme, a svako odlaganje rešavanja krize otežaće život običnim građanima Grčke.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Pitić rekao je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je za Grčku bolje da ostane u EU zbog nepoznatih efekata koji takav čin može da proizvede po obe strane.

Grčka je, iako nije poglasila bankrot, praktično prestala da oplaćuje spoljne dugove, podsetio je Pitić i ocenio da je propustena šansa da se postigne dogovor kreditora i grčke vlade.

"Svako odlaganje rešavanja krize u Grčkoj otežaće život običnim građanima", upozorio je Pitić i dodao da se može desiti da će neke zemlje, izvan EU, imati interesa da kratkoročno finansijski pomognu Grčkoj iz političkih interesa ili zbog učešća u nacionalizaciji imovine.

Odgovarajući na pitanje da li može doći do prelivanja krize iz Grčke u okolne i zemlje EU, Pitić je ocenio da eurozona to neće osetiti, osim kratkoročnog šoka koji će se odraziti na pad evra i dodao da on čak ne očekuje da će u tom slučaju ni investitori reagovati nervozno.

Pitanje je kako će reagovati druge zemlje, poput Perua, ukoliko strani kreditori popuste i pristanu na uslove Grčke, zato što te druge zemlje mogu s punim pravom da traže od stranih poverilaca povoljnije uslove i olakšice u otplati spoljnih dugova, kao u eventualnom slučaju Grčke, predočio je Pitić.

Savetnik u Vladi Srbije i profesor na belgijskom univerzitetu u Luvenu Vladimir Krulj rekao je da je izgubljeno obostrano poverenje u pregovorima Vlade Grčke i predstavnika EU i ocenio da pad kreditnog rejtinga Grčke stavlja tu zemlju u poziciju, naprimer, Zimbabvea ili Somalije.

Pitanje je koliko grčka javnost upoznata sa javnim finansijama svoje zemlje i koliko zna da je Grčkoj dat moratorijum na plaćanje kamata za kredite do 2025. godine, predočio je Krulj.

Krulj smatra da je Grčka pripremila plan "B" u slučaju izlaska iz EU, tako što će nacionalizovati svoje banke da bi ograničila bankarske operacije i raspolaganje kapitalom.

Ukoliko Grčka i izađe iz eurozone, ona mora da sprovede korenite strukturne i ekonomske reforme, ukazao je Krulj.

Profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Marković ocenio je da je grčka javnost stekla pogrešan utisak o potezima premijera Aleksisa Ciprasa, jer je on učinio ustupke Briselu i to prikazao kao svoju pobedu.

Marković je ocenio da je raspoloženje javnog mnjenja u Grčkoj takvo da dvotrećinska većina želi da ostane u EU i podsetio na Ciprasove reči u današnjem obraćanju javnosti da odbijanje dogovora sa kreditorima ne znači izlazak iz EU.

Problem grčke krize leži u politici, ocenio je Marković i podsetio da su 2008. godine Grci imali standard kao najrazvijenije zemlje EU, ali se ekonomska situacija pogoršavala iz godine u godinu.

Već 2014. godine su građani izgubili strpljenje i na izborima glasali za Ciprasa, iako su javne finansije bile konsolidovane, počeo rast ekonomije i kratkoročne obaveze države pretvorene u dugoročne, objasnio je Pitić.

Nastavak na B92...