Izvor: Politika, 08.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski zetovi iz belog sveta
Naše sugrađanke, koje se udaju za strance, najčešće biraju Grke, ali svoju sreću ovde pronalaze i Norvežani, Nemci, Italijani, Australijanci, Škoti
Idealan mladoženja za udavače iz „kruga dvojke” je definitivno markantni južnjak iz Soluna, Atine ili sa nekog od grčkih ostrva. Više od trideset odsto evidentiranih brakova u opštini Stari grad ove godine sklopljeni su između naših devojaka i stranaca, ili, istina mnogo ređe, između domaćih momaka i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žena iz drugih država.
I mada srpski zetovi najčešće postaju Grci, svoju sreću sve češće ovde pronalaze i mladići iz različitih krajeva sveta. Oni u prestonicu dolaze privremeno, da studiraju ili zbog posla u stranim predstavništvima i ambasadama, ali sve češće ne uspevaju da odole šarmu Srpkinja, tako da odlučuju da se zavetuju na duži ostanak u Beogradu.
– Statistika, ipak, kaže da veze sa Grcima i nisu najsrećnije, česti su razvodi, a interesantno je da naši momci nisu baš ludi za strankinjama. Retkost je u našoj službi da venčamo Grkinju sa Beograđaninom. Oni su valjda veći tradicionalisti, dok žene lakše prihvataju partnera koji je druge vere ili kulture – objašnjava Gordana Zorić, matičarka sa dugogodišnjim iskustvom iz opštine Stari grad.
U ovoj centralnoj gradskoj opštini godišnje se sklopi oko hiljadu i po brakova. Činu opštinskog venčanja obavezno prisustvuje i prevodilac, bez obzira na to da li mladenci znaju srpski jezik. To je najčešće zbog roditelja, prijatelja, rođaka koji dolaze iz inostranstva. Kada je u pitanju izbor mladoženje, ističe, kod naših devojaka nema pravila – udaju se i za Induse, Norvežane, Nemce, Italijane, Australijance, Škote kao i za momke iz afričkih zemalja. Slično je i u opštini Savski venac gde su, od 800 do 1.000 godišnje zaključenih brakova oko 20 odsto mešoviti.
– Devojke iz Srbije danas mnogo više putuju, i često se baš na tim proputovanjima zaljubljuju. U ovom poslu naslušala sam se različitih priča i sudbina, pa mogu da kažem da su njihovi izabranici uglavnom spremni da napuste svoje države, porodice i karijere i dođu da žive u Beograd zbog ljubavi – uverava Zorićeva.
Srazmerno povećanju broja venčanja, ističe naša sagovornica, u prestonici je u porastu i broj svadbi sa strancima.
– Ove i prošle godine mnogo više ljudi iz Beograda se odlučilo da stane na „ludi kamen”. Tako je i tih mešovitih brakova više, vodimo urednu evidenciju i primećujemo značajan porast – kaže matičarka.
Da bi zakonski veza bila ozvaničena mladoženja ili mlada iz svog rodnog grada donosi dozvolu tamošnjih matičnih službi. Taj papir je dokaz da ne postoje prepreke za venčanje u Srbiji koje se, kasnije, i u toj drugoj državi evidentira. Kako objašnjava Zorićeva, interesantno je i da su izuzetno retki brakovi sa Kinezima, tek sporadično bilo je slučajeva da su matičari venčali par mladenaca koji, oboje, dolaze iz ove države. Beograđanke se, kaže, ne udaju često ni za Albance, bar na ovoj opštini nije bilo mnogo takvih primera.
– U početku mi nije bilo svejedno kada je trebalo da venčam našu devojku sa strancem. Zbog predrasuda, ili zato što ranijih godina to nije bio običaj. Sada sam navikla i shvatila da nije važno iz kojih zemalja dolaze supružnici, već da se vole – ističe Gordana Zorić.
-----------------------------------------------------------
Žene smelije
Primeri matičnih službi dve centralne gradske opštine ipak su izuzeci od pravila. Prema podacima Gradskog zavoda za informatiku i statistiku, prosečna struktura sklopljenih brakova nije se značajnije menjala već godinama.
– Ne možemo baš da tvrdimo da je u celom Beogradu broj brakova sa strancima, kao u ove dve opštine, u većem porastu – ističe Radmila Vićentijević iz Gradskog zavoda za informatiku i statistiku. Statističari napominju da su i dalje, kao i ranije, u 83,5 procenata zaključenih brakova oba supružnika srpske nacionalnosti. Možda bi, dodaju, slika bila drugačija kada bi se kao stranci „računali” stanovnici bivše SFRJ – Hrvati, Crnogorci, Makedonci" U 2007. godini svega oko sedam odsto venčanja bila su sa stranim državljanima: 3,11 procenata sa Bošnjacima, u 3,6 odsto slučajeva sa Mađarima, a udeo zaključenih brakova sa osobama romske nacionalnosti bio je – 1,46 procenata.
– Tek pod stavkom „ostalo” vode se venčanja sa Kinezima, Grcima i ostalima. Mada statistika zaista pokazuje da su se žene, u toku prošle godine, češće nego muškarci odlučivali da ozvaniče vezu sa nekim ko je druge vere i nacije – objašnjava Vićentijevićeva.
-----------------------------------------------------------
Pozna jesen „idealna” za venčanja
Godišnje se u Beogradu obavi oko 10.000 ceremonija sklapanja braka, a pozna jesen tradicionalno je omiljeno vreme u godini za organizaciju venčanja. Mladenci sve češće odlučuju da angažuju agencije koje im pomažu da odaberu pozivnice, svečanu garderobu, prostor za svadbeni ručak ili žurku.
U jeftinijoj varijanti bar šest meseci ranije treba početi sa pripremama. Najveći problem je pronaći komforan prostor, jer prestonica ne raspolaže baš sa najboljom ponudom restorana koji mogu da ugoste oko 200 zvanica, koliko ih u proseku broji jedna klasična srpska svadba. Ugostitelji uglavnom nude različite menije. Standardna cena je oko 20 evra po osobi, a ova cifra najčešće ne uključuje svadbenu tortu i piće. Izbor muzike, takođe, nije lak posao, a za dnevni ili večernji nastup bendovi traže u proseku oko 100 do 150 evra po članu.
I. Albunović
[objavljeno: 09/11/2008]
.jpg)
