Izvor: B92, 28.Maj.2015, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oštar skok akcija, kraj grčke drame?
Evropske berze su zabeležile oštar rast akcija uoči sastanka grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7), na kojem će jedna od tema biti grčka dužnička drama
Ministri finansija i guverneri centralnih banaka G7 sastaju se ove nedelje u Drezdenu da bi razgovarali o zdravlju globalne ekonomije i finansijskim propisima, kao i o situaciji u Grčkoj, prenela je agencija Frans pres.
Londonski indeks FTSE >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 100 porastao je u sredu 1,21 odsto na 7.033,33 poena, frankfurtski DAKS 30 1,26 odsto na 11.771,13 poena, a pariski CAC 40 1,95 odsto na 5.182 poena. Na valutnoj berzi, evro je ojačao na 1,0897 sa 1,0879 dolara, koliko je vredeo prethodni dan u Njujorku.
Na Volstritu je industrijski indeks Dau Džons porastao 0,65 odsto na 18.158,08 poena, a tehnološki Nasdak 0,95 odsto na 5.080,46 poena, dok je širi indeks S&P 500 pao 1,03 odsto na 2.104,20 poena.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble pozvao je svoje kolege i centralne bankare iz Britanije, Kanade, Francuske, Italije, Japana i SAD u Drezden da razmene mišljenja o privrednoj situaciji u svetu.
Sastanku će prisustvovati i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, šef evrogrupe Jerun Dajselblum, predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi i komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja Pjer Moskovisi.
Tehnički timovi Grčke i njenih međunarodnih kreditora počeli su da rade na nacrtu dugo iščekivanog sporazuma koji bi otključao tranšu kredita pomoći vrednu 7,2 milijarde evra, koja je Grčkoj preko potrebna, izjavio je danas izvor iz grčke vlade. Grčki premijer Aleksis Cipras je poručio da je njegova zemlja blizu postizanja dogovora s kreditorima. "Načinili smo mnogo koraka, a ovo je poslednji, blizu smo sporazuma", poručio je Cipras.
Grčka levičarska vlada već mesecima pregovara sa kreditorima (MMF, EU i Evropska centralna banka) u pokušaju da otključa isplatu poslednje tranše kredita pomoći vredne 7,2 milijarde evra. Pregovori su zapeli oko smanjenja penzija, reforme tržišta rada, fiskalne poltike i povećanja poreza na dodatu vrednost, koje zahtevaju kreditori, a koje vlada u Atini okleva da sprovede.
