Izvor: BKTV News, 14.Avg.2017, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZ NAŠEG UGLA: Šta je to stabilokratija?
Prilikom merenja demokratske klime u balkanskim državama sve se više pominje termin stabilokratija.
Nije nam poznato ko je tvorac ove kovanice, ali je očigledno da je najviše koriste opozicija, pojedini zapadni mediji i nevladin sektor koji nije naklonjen vladajućim strukturama.
Termin je izveden iz latinske reči stabilis, što znači čvrst i grčke reči kratia – vladati.
Stabilnost >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << obično vezujemo za sisteme koji održavaju ili uspostavljaju ravnotežno stanje posle prestanka delovanja uzroka koji je tu ravnotežu poremetio. Stabilnost je prisutna u mehanici, a pronalazimo je i u ekonomiji, političkim zbivanjima i meteorološkim opisima vremenskih prilika.
(Para)politička stabilnost, odnosno stabilokratija najčešće se posmatra na pežorativan način. Savetodavna grupa za Balkan u Evropi - BiEPAG (The Balkans in Europe Policy Advisory Group) u jednom svom izveštaju navodi da su regionalne stabilokratije zapravo slabe demokratije sa autokratski orijentisanim liderima, koji upravljaju kroz neformalne, patronažne mreže i tvrde da obezbeđuju prozapadnu stabilnost u regionu.
Ovim pojmom nisu prozvani samo regionalni lideri, već i vodeće zapadne demokratije koje podržavaju vladavinu takvih državnika zarad ostvarivanja svojih geopolitičkih interesa. Izgleda da se do juče prozapadno orijentisana opozicija sada našla u ''neobranom grožđu'' u kojem više nema ni jedan adut za ulagivanje svojim zapadnim mentorima, pa joj ne preostaje ništa drugo nego da prostotom zaseni narod i kritički posmatra međunarodnu političku scenu koja, uz sve postojeće nedoslednosti, ipak pokušava da balkansko poluostrvo koliko-toliko održi stabilnim.
Sada se Zapadu zamera da zarad svojih uskogrudih interesa podržava lidere koji su spremni da na spoljnopolitičkom planu bespogovorno izvršavaju šta se od njih traži, a kao nagradu su dobili ''odrešene ruke'' da u svom dvorištu rade šta im je volja. Iz tog ugla posmatrano, Zapad je postao saučesnik u kršenju principa vladavine prava, podele vlasti, slobode medija i borbe protiv korupcije.
Tako smo došli do paradoksalne situacije da opozicija umesto da kritikuje vlast, ona je svoju političku oštricu okrenula ka spoljnom faktoru koji je sad optužen da učvršćuje vlast autoritativnih režima, a samim tim je saučesnik u urušavanju životnog standarda i suštinski ne dozvoljava balkanskim narodima da se približe evropskim demokratskim vrednostima. U skiciranju novog političkog fenomena zvanog stabilokratija ugledni britanski list Ekonomist zaključuje: ''Dajući legitimitet ovakvom stanju, Zapad stvara odboj prema sebi.
Na duže staze, stabilokratija preti da postane recept za nestabilnost''. Nema sumnje da je neoliberalnim zapadnim demokratijama prioritet da ostvaruju svoje interese u brižljivo targetiranim delovim sveta. Za to su im potrebni fleksibilni i lojalni lideri. Istovremeno, ti lideri nisu ''pali s neba'', niti su poput Lenjina došli u blindiranom vozu da dižu revoluciju, već su proizvod nacionalnih politika balkanskih država. Budući da su potekli iz autentičnih političkih partija koje su osvojile vlast na demokratskim izborima ne može im se spočitati da ne poštuju demokratske principe.
Istovremeno treba naglasiti da tehnologija vlasti nije jednaka u svim balkanskim zemljama. Nemoguće je porediti vlast Aleksandra Vučića sa režimima u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji. Dok Srbija vodi vojnoneutralnu izbalansiranu spoljnu politiku ''srednjeg puta'' težeći da ima jednako kvalitetnu saradnju i sa Istokom i sa Zapadom, druge nabrojane države su se otvoreno svrstale na stranu zapada. Ako bismo, za razliku od opozicionara, tražili nešto pozitivno u politici, konkretno aktuelne vlasti u Srbiji, to je upravo insistiranje na stabilnosti u regionu i u tome svako koje dobronameran ne može da pronađe ništa negativno.
.jpg)
