Izvor: Politika, 08.Feb.2015, 10:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cipras sprema mere koje nisu štednja

Po nalogu Baraka Obame, u Atini boravi američka delegacija koja želi da se na licu mesta upozna s predlozima Grčke o rešavanju dužničke krize

Od našeg dopisnika

Atina – Hiljade ljudi širom zemlje na spontanim mitinzima podrške novoj grčkoj vladi, politički pritisci evropskih poverilaca, ali i znaci razumevanja koji dolaze iz važnih svetskih metropola, od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Moskve do Vašingtona – atmosfera je u kojoj se premijer Cipras sprema da u nedelju pred parlamentom saopšti plan vlade koji obuhvata mere različite od štednje. One će biti i osnova sa kojom se potom ide na vanredni sastanak Evrogrupe posvećen Grčkoj koji će se održati 11. februara u Briselu.

Po nalogu predsednika Baraka Obame i odmah posle podrške upućene Grčkoj, u Atini boravi delegacija američkog ministarstva finansija koja na licu mesta želi da se upozna sa pozicijama Grčke i predlozima za rešavanje dužničke krize. U susretu sa potpredsednikom grčke vlade Janisom Dragasakisom, zamenik američkog ministra finansija Sing je naglasio da SAD žele saradnju kroz davanje stručnih saveta u oblasti zaduživanja i poreskih mehanizama. Sing je podvukao da predsednik Obama očekuje detaljan izveštaj kako bi na osnovu njih mogao da pomogne i zastupa interese Grčke u pregovorima sa EU.

Trista uglednih akademika, ekonomista i profesora iz celog sveta potpisnici su svojevrsnog poziva EU, ECB i MMF-a da poštuju demokratsku volju grčkog naroda i sa novom vladom započnu poštene pregovore o načinima rešavanja dužničke krize. U pozivu objavljenom na poznatom sajtu „Mentijapart” ističe se da je „praksa pokazala da je primena radikalnih mera štednje destruktivna, da je dovela do fijaska, pogoršala finansijsku stabilnost, ugušila svaki privredni oporavak, investicije, dovela do nezaposlenosti”.

Potpisnici pisma, među kojima su Dominik Menton, Džejms Gulbrajt i mnogi drugi ugledni ekonomisti, profesori i akademici, „žele Grčkoj dug život i oporavak” i apeluju na evropske partnere da shvate da su „Grčkoj neophodne hitne humanitarne mere, veće plate, nova radna mesta i investicije”. Pozivaju ih da Atini ostave finansijsko prostranstvo i omoguće joj izvore finansiranja, a zaborave na politiku pritisaka, ultimatuma i pomognu joj da reši problem koji je u osnovi i opasnost za stabilnost Evrope. Po njihovom mišljenju, „obaveza je evropskih lidera da pregovaraju sa novom grčkom vladom i pronađu realno rešenje”.

Posle odluke ECB da pojača pritisak na Grčku i od 11. februara više ne prihvata državne obveznice kao garanciju za pozajmice komercijalnim bankama, na hitnom sastanku potpredsednika vlade Dragasakisa i guvernera Nacionalne banke Grčke Janisa Sturnarasa javnost je obaveštena da nema razloga za paniku, da su depoziti sigurni, banke likvidne i da se radi samo o privremenoj odluci ECB, koja će biti povučena ukoliko bude postignut sporazum vlade i evropskih poverilaca. 

J. Pavlović-Stamenić

objavljeno: 08.02.2015.
Pogledaj vesti o: Nedelja štednje

Nastavak na Politika...

Politika: Grčka uvodi veliki porez na raskoš