Izvor: Politika, 01.Mar.2011, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema apetita za vojnu intervenciju
SAD bi se zadovoljile kad bi Gadafi otišao u egzil
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Jedan američki razarač je u nedelju prošao kroz Suec i zauzeo poziciju u jugoistočnom Mediteranu, dva nosača aviona, jedan iz Crvenog mora, a drugi iz Persijskog zaliva, pripravni su da krenu u područje najnovije krize, ali u Vašingtonu po svim indikacijama nema baš mnogo apetita za još jednu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vojnu intervenciju – mešanje u još jedan građanski rat – osim ako to ne bude baš neophodno.
Jedan visoki funkcioner vlade je nastojao i da pruži nešto verodostojniju sliku zbivanja na terenu od one medijske, rečima da „nisu viđene indikacije da su libijske snage bombardovale sopstveni narod”. Napomenuo je, međutim, da su izveštaji „dovoljno uznemirujući da opravdaju planiranje za neku vanrednu situaciju”, kao i da „priroda pretnji zaista ukazuje na potencijal za eskalaciju”, zbog čega „na mestu treba da budu sve opcije”.
Prioritet je sada pojačavanje sankcija, o čemu svedoči i brza akcija američkih finansijskih vlasti da blokiraju čak 30 milijardi dolara libijske aktive u američkim bankama, što je rekordna svota u istoriji sankcija prema nekoj zemlji. Ovdašnja procena je da su preostale libijske devizne rezerve oko 70 milijardi.
Nema ni indikacija da bi snagama protiv Gadafija mogla da se pruži vojna pomoć, ili prizna neka alternativna vlada.
Zvaničnici Pentagona izjavljuju da će SAD u svakom slučaju tražiti međunarodni konsenzus za svaku vojnu meru, kako kroz Ujedinjene nacije, tako i unutar NATO-a. Ono što bi Amerika u ovom momentu najmanje želela, to je da njeni vojnici učestvuju u nekoj kopnenoj operaciji.
Od vojnih mera, zasad se najviše pominje nametanje zone zabrane letenja iznad libijskog vazdušnog prostora, ali čini se i da je to na dugom štapu, pošto još nisu počele formalne konsultacije o tome. Kako stvari sada stoje, ovakvoj meri bi se u Savetu bezbednosti usprotivila Rusija.
Kao zanimljivom detalju, ovde je publicitet dat činjenici da je Kina poslala četiri transportna aviona kao pomoć za evakuaciju svojih državljana iz Libije – što je prvi put da kinesko ratno vazduhoplovstvo učestvuje u misiji spasavanja civila izvan svoje teritorije. Ovo je protumačeno kao simboličan gest – većina od oko 30.000 Kineza je već napustila Libiju – ali i međaš u kineskim nastojanjima da razvije vojne potencijale za zaštitu svojih interesa i daleko izvan sopstvenih granica.
Potvrda da bi Amerika želela politički rasplet u Libiji jeste izjava Hilari Klinton data u Ženevi da bi Vašington prihvatio i nagodbu po kojoj bi Gadafi otišao u egzil u neku treću zemlju.
Odgovarajući na konferenciji za novinare na pitanje da li bi SAD dozvolile da Gadafi zatraži pribežište kod Roberta Mugabea, u Zimbabveu, Klintonova je odgovorila: „Iako ostajem bez reči na pomisao da njih dvojica budu zajedno, mi želimo da nasilje prestane, i ako bi se to postiglo njegovim odlaskom, to bi bila dobra stvar”.
Predsednik Barak Obama nije javno govorio o Libiji već nekoliko dana – preko vikenda je objavljeno njegovo saopštenje u kome Gadafija poziva da se povuče – a u Beloj kući o libijskoj situaciji dobija tri brifinga dnevno. Najavljuje se da bi idućih nedelja on mogao da održi govor u kojem bi šire obrazložio kako Amerika vidi promene u arapskom svetu i njihove implikacije za američku spoljnu politiku.
M. Mišić
objavljeno: 02.03.2011.
Pogledaj vesti o: Gadafi
