Izvor: Politika, 07.Mar.2014, 11:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Umesto genocida, Zagreb dokazuje „genocidne namere”

Bri­tan­ski pro­fe­sor Džejms Kro­ford ju­če po­ku­ša­vao da ube­di su­di­je da je JNA bi­la „ar­mi­ja srp­ske dr­ža­ve u na­sta­ja­nju

Od na­šeg spe­ci­jal­nog iz­ve­šta­ča

Hag – JNA je bi­la ar­mi­ja srp­ske dr­ža­ve u na­sta­ja­nju, ona je bi­la dr­žav­ni or­gan Sr­bi­je, a to zna­či da se i od­go­vor­nost za zlo­či­ne ko­je je ona po­či­ni­la, ili sna­ge ko­je su njoj bi­le >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pod­re­đe­ne, po­put te­ri­to­ri­jal­ne od­bra­ne ili pa­ra­voj­nih for­ma­ci­ja, mo­že pri­pi­sa­ti Sr­bi­ji, us­tvr­dio je ju­če bri­tan­ski za­stup­nik hr­vat­ske tu­žbe pro­tiv Sr­bi­je za ge­no­cid pred Me­đu­na­rod­nim su­dom prav­de, pro­fe­sor Džejms Kro­ford. 

Nje­gov za­da­tak bio je da su­di­je ube­di ka­ko je Be­o­grad od­go­vo­ran i za zlo­či­ne ko­ji su po­či­nje­ni pre 27. apri­la 1992. go­di­ne, ka­da je for­mi­ra­na Sa­ve­zna Re­pu­bli­ka Ju­go­sla­vi­ja pro­tiv ko­je je Hr­vat­ska pod­ne­la tu­žbu 1999. go­di­ne. Bri­tan­ski pro­fe­sor je ta­ko po­ku­ša­vao da ospo­ri pri­go­vor prav­nog ti­ma Be­o­gra­da da Sr­bi­ja ne mo­že da od­go­va­ra za zlo­či­ne ko­ji su se de­si­li pre nje­nog osni­va­nja. Sud prav­de se, pod­se­ti­mo, 2008. go­di­ne ogla­sio nad­le­žnim da od­lu­ču­je po tu­žbi Hr­vat­ske pro­tiv ne­ka­da­šnje SRJ za na­vod­ni ge­no­cid, a pi­ta­nje da li je Sr­bi­ja od­go­vor­na i za zlo­či­ne pre 27. apri­la 1992. go­di­ne osta­vio je za ovu jav­nu ras­pra­vu. O to­me tek tre­ba da se iz­ja­sni ka­da u usme­nom de­lu iz­la­ga­nja ču­je ar­gu­men­te obe stra­ne. 

Za Hr­vat­sku je od po­seb­ne va­žno­sti da ube­di su­di­je da je JNA bi­la de fak­to, ako ne i de ju­re voj­ska Sr­bi­je, jer sa­mo ta­ko Be­o­gra­du mo­gu da se pri­pi­šu svi zlo­či­ni po­či­nje­ni 1991. go­di­ne, pre sve­ga u Vu­ko­va­ru, na če­mu se i za­sni­va naj­ve­ći deo hr­vat­ske tu­žbe. 

Za­to je ju­če Kro­ford ob­ja­šnja­vao ka­ko je JNA prak­tič­no od le­ta 1991. go­di­ne po­sta­la srp­ska voj­ska, za šta mu je kao do­kaz po­slu­ži­la pre­su­da Ha­škog tri­bu­na­la Mi­la­nu Mar­ti­ću u ko­joj se na­vo­di da je Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić imao kon­tro­lu nad JNA i da je od av­gu­sta te go­di­ne po­sto­jao udru­že­ni zlo­či­nač­ki po­du­hvat za stva­ra­nje no­ve srp­ske dr­ža­ve, traj­nim ukla­nja­njem Hr­va­ta sa jed­ne tre­ći­ne hr­vat­ske te­ri­to­ri­je.

On je pod­se­tio i na me­mo­a­re Bo­ri­sla­va Jo­vi­ća, ne­ka­da­šnjeg pred­sed­ni­ka Pred­sed­ni­štva SFRJ i iz­ja­ve ge­ne­ra­la Velj­ka Ka­di­je­vi­ća u ko­ji­ma su oni re­kli da će JNA bra­ni­ti srp­ski na­rod i pod­ruč­ja. 

„JNA je bi­la in­stru­ment srp­ske po­li­ti­ke”, kon­sta­to­vao je Kro­ford po­na­vlja­ju­ći te­zu ko­ja se ov­de u su­du mo­gla ču­ti svih pret­hod­nih da­na da su pa­ra­voj­ne for­ma­ci­je ko­je su či­ni­le zlo­čin nad Hr­va­ti­ma bi­le pod kon­tro­lom i ko­man­dom JNA. Za Vo­ji­sla­va Še­še­lja Kro­ford je na­veo da ga je Mi­lo­še­vić ko­ri­stio ka­ko bi re­kao sve ono što on ni­je smeo sam jav­no da ka­že. 

Glav­na prav­na za­stup­ni­ca Hr­vat­ske Ve­sna Cr­nić-Gro­tić de­talj­no je na­vo­di­la po­dat­ke o si­lo­va­nji­ma, mu­če­nji­ma i o to­me gde su se, ka­ko je re­kla, na­la­zi­li lo­go­ri ko­je je for­mi­ra­la Sr­bi­ja. Me­đu si­lo­va­nim že­na­ma bi­lo je, ka­ko je tvr­di­la hr­vat­ska za­stup­ni­ca i de­voj­či­ca. „Zlo­či­ni ni­su ima­li voj­nu svr­hu, ne­go su bi­li usme­re­ni pre­ma ne­vi­nim Hr­va­ti­ma”, kon­sta­to­va­la je še­fi­ca hr­vat­skog ti­ma ci­ti­ra­ju­ći od­lu­ku Sa­ve­za bez­bed­no­sti u ko­joj pi­še da je sek­su­al­no na­si­lje ob­lik ge­no­ci­da. 

Po­no­vi­la je i tvrd­nje o lo­go­ri­ma za Hr­va­te ko­je je Be­o­grad na­vod­no osno­vao u Sr­bi­ji, Hr­vat­skoj i u Bo­sni i u ko­jim su Hr­va­ti naj­stra­šni­je mu­če­ni. Ci­ti­ra­la je jed­nog sve­do­ka ko­ji je ka­zao ka­ko su ih mu­či­li elek­tro­šo­ko­vi­ma dok se pet-šest čet­ni­ka sme­ja­lo i uži­va­lo u pri­zo­ru. 

Slič­ne po­dat­ke iz­no­sio je i Da­vo­rin La­paš. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, u se­li­ma po­put Da­lja i Er­du­ta „mno­gi ci­vi­li su ma­sa­kri­ra­ni”, dok je u Pa­kra­cu ote­to 176 me­šta­na, a 49 ih je pro­na­đe­no u ma­sov­noj grob­ni­ci, uklju­ču­ju­ći i de­se­to­go­di­šnje de­te. 

To­kom jav­ne ras­pra­ve ko­ja tra­je če­tvr­ti dan, advo­ka­ti Hr­vat­ske iz­ne­li su i po­dat­ke ko­je ni­su pri­lo­ži­li u glav­noj tu­žbi Me­mo­ri­jal. Ka­ko bi od­go­vo­rio na te na­vo­de, pro­ve­rio nji­ho­vu ve­ro­do­stoj­nost ili pak pro­u­čio do­ku­men­ta na ko­ja se po­zi­va­ju za­stup­ni­ci Za­gre­ba, srp­ski prav­ni tim je u ne­pre­kid­nim kon­sul­ta­ci­ja­ma do du­bo­ko u noć. Od po­ne­delj­ka će na­ši za­stup­ni­ci do­bi­ti reč i ta­da će mo­ći da re­pli­ci­ra­ju i od­go­vo­re na hr­vat­ske op­tu­žbe. Ka­ko je to i na­veo na po­čet­ku ras­pra­ve Sa­ša Ob­ra­do­vić, glav­ni prav­ni za­stup­nik Sr­bi­je, pred nje­go­vim ti­mom je isto­rij­ska od­go­vor­nost da do­ka­že šta se za­i­sta de­si­lo to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka u Hr­vat­skoj, kao i da su žr­tve ge­no­ci­da za­pra­vo bi­li Sr­bi.

Je­le­na Ce­ro­vi­na

objavljeno: 07.03.2014.
Pogledaj vesti o: Ford

Nastavak na Politika...