Izvor: B92, 23.Feb.2019, 22:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rejf Fajns: Bez Srbije ne bismo nikada snimili film

Večeras je u Sava centru pred projekciju filma Bela vrana čuveni glumac i reditelj Rejf Fajns primio počasno FEST-ovo priznanje "Beogradski pobednik" za dosadašnje stvaralaštvo.

Naša publika je dobro upoznata sa brojnim ulogama koje je Fajns ostvario, ali i sa njegova dva dosadašnja rediteljska ostvarenja - film "Koriolan" otvorio je 39. FEST, a pre nekoliko godina bio je prikazan i film "Nevidljiva žena".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Bela vrana" je njegov najnoviji film u kome se ostvario i kao reditelj i kao glumac.

Gradski sekretar za kulturu, Ivan Karl, uručio je nagradu cenjenom umetniku

"Jedan od takmičarskih programa Festa nosi naziv Srbija i prijatelji. FEST se bliži pedesetoj gpodini, a kada budemo pravili listu "Festovi prijatelji", ime gospodina Fajnsa će biti na njenom vrhu. Ovaj specijalni Pobednik nije samo potvrda pečata svetskoj kinematografiji koji je on dao kao jedna od ikona svetskog filma, već i zahvalnost za promovisanje Beograda i Srbije kao lokacije i partnera za snimanje filmova. 'Bela vrana' je nastala ovde, a verujem da će biti još filmova gospodina Fajnsa u Srbiji. Čestitam vam i hvala vam na prijateljstvu", rekao je Karl.

Rejf Fajns zahvalio se publici na srpskom, a zatim izjavio: "Teško mi je da vam opišem koliko mi ovo znači. Bio sam dovoljno srećan da režiram dva filma u vašoj zemlji, u ovom gradu. To su bile priče koje su bliske mom srcu, ali nisu mogle da se dese bez podrške filmske zajednice ove zemlje. Ovo je ogromna čast. Srbija i Beograd i ovdašnji filmski stvaraoci su učinili ovaj film mogućim. Hvala vam i nadam se da ćete uživati u filmu."

Fajns je na konferenciji održanoj nešto ranije danas takođe naglasio da je film "Bela vrana" snimljen zahvaljujući Beogradu.

"Ne bimo mogli da ga snimimo bez predivnih producenata Work in progress i njihove podrške. Ovaj film je jako teško snimiti, a ovaj grad, vlada i mnogi drugi ljudi su nam pružili neverovatnu podršku bez koje ne bi bilo filma. Tako da ako niste znali, vaša zemlja ima izvanredan kapacitet da podrži i pomogne međunarodnoj filmskoj industriji i na tome sam vam duboko zahvalan", istakao je on i dodao da se od prvog puta u Beogradu osećao veoma prijatno i dobrodošlo.

Njegov film "Bela vrana" govori o ranom životu legendarnog baletskog igrača Rudolfa Nurejeva koji je iz Sovjetskog Saveza pobegao na Zapad. Fajns tumači njegovog učitelja Aleksandra Puškina. "Bio sam previše mlad da bih video Nurejeva uživo, ali došao sam do ove piče kada sam dobio nekoliko poglavlja njegove biografije. Nekoliko godina koje su prethodile njegovom begu činile su ova rana poglavlja. Fascinirao me je duh ovog mladog čoveka i njegova čelična volja da se ostvari kao umetnik u tom trenutku Hladnog rata, sukoba Istočne i Zapadne Evrope. Taj mladi čovek u centru priče nosio je toliko tema i ideja o umetničkom izražavanju, ideološkim konfliktima, tako da me je to privuklo ovoj priči", objasnio je glumac i reditelj.

Kako je jedno od bitnih pitanja u filmu sloboda u umetničkom i političkom smislu, Fajns kaže da bi o tome mogao da ima dug razgovor uz pivo.

"Ja sam rođen na zapadu, u Engleskoj, mogao sam samo da čitam o životu u Sovjetskom Savezu i toj ideologiji. Ja ne živim u takvoj vrsti opresije. Mogu da pronađem dosta razloga za kritiku ako želim, ali slobodan sam da stanem na ulicu i kažem šta želim, ili da izrazim svoje mišljenje u knjizi. Taj svet koji je Nurejev napustio je bio užasno surov kad je u pitanju opresija individualaca, individualne ekspresije. Ali za ovaj film je bilo važno da predstavimo sovjetski svet u kome je taj mladi čovek bio negovan i pažen, negovali su ga ljudi kao što je Puškin. Za mene je veoma važna scena gde on ide u posetu svojim prijateljima, dvema sestrama. One su i dalje žive i jedna od njih mi je rekla: 'Ja se nikada nisam osetila ugnjetavano kad sam bila mlada studenkinja, ja sam se osećala slobodno.' To je veoma važno, iako je postojala kontrola koju je predstavljao KGB", istakao je Fajns i dodao:

"Postojala je mreža ljudske ljubaznosti i tolerancije. Sve scene u Lenjingradu sam želeo da predstavim malo bogatijom paletom boja. Hteo sam da nagovestim da je to bio svet koji je imao boju, iako je naše iskustvo sovjetskog sveta uglavnom crno-belo. Taj svakodnevni život je bio pun radosti, gostoprimstva i proslava uprkos svim negativnim stvarima."

Nastavak na B92...