Izvor: BKTV News, 12.Dec.2017, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POLITIČKO NASILJE: Oružje za osvajanje vlasti (KOLUMNA)
Politika je profesija gde stranake na svaki način upotrebljavaju ''arsenal'' ubeđivanja i zastrašivanja, uz veliki publicitet, koji je glavno oružje za osvajanje ili održavanje na vlasti.
Što je veća institucionalna neuređenost, više se ispoljava ''slobodna volja'' političkih oligarhija. Na taj način dolazi do afirmacije oblika političkog nasilja.
Političko nasilje nije izum slabih demokratija. Ono je prisutno i kod tradicionalnih demokratskih sistema koji >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << brzo prelaze u oblike autoritarnosti. Socijalno i društveno konfliktne zajednice na političkoj sceni dobijaju agresivne političke strukture.
Treba imati u vidu da se politička agresivnost nalazi u benignim političkim programima, kampanjama stranačkih prvaka koji bećavaju promenu društva ili zaštitu naroda u kriznim situacijama. Posredno, političko nasilje ili kontrolisanu autoritarnost imale su SPS i SRS koje su kao svoju opoziciju imale protestima naklonjeni SPO ili ''zaverničku'' politiku DS.
Posle 2000. godine nastupa stranačko nasilje, odnosno monopolizacija vlasti, prvo koalicije DOS-a koja je dovela do krize i političkog ubistva tadašnjeg predsednika Vlade Srbije, a zatim i političke arogancije koju je stvorila DS sa svojim koalicionim partnerima. Kao svojevrsni odgovor na takvo stanje osnovan je SNS.
Danas je Srbija u deficitu sa opozicijom, što je dovelo do partijskog jednoumlja. Nekada je političko nasilje i verbalni sukob bio oličen u lideru SRS dr Vojislavu Šešelju, a danas u lideru ''Dveri“ Bošku Obradoviću. Svedoci smo upotrebe uvredljivih reči opozicije u parlamentu i javnoj sferi, a onda dolaze i pojavni oblici fizičkog nasilja, što može kao odgovor da dovede do državne represije.
U početku sve izgleda bezazleno, a posedice stranačkih sukoba mogu biti veoma teške. Počinje od malih uvreda, medijskih ratova sukoba partijskog članstva do obračuna poslanika vlasti i opozcije u institucijama i na javnim mestima. Nedostak međusobne tolerancije i pojavni oblici arogancije vlasti i agresivnosti opozicije dovode do nužnih konflikata.
Svojevrsnu ''političku paradu'' podržavaju mediji, posebno tabloidi, koji se ''hrane'' incidentima na političkoj sceni Srbije. I tako sve u krug.
