Izvor: BKTV News, 12.Maj.2017, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska dostignuća: Kad su Srbi stvarali svet (KOLUMNA)
Zapadni svet, skraćeno Zapad ili Okcident, izraz je koji, u zavisnosti od istorijskog, političkog ili nekog drugog konteksta može da ima različita značenja, ali koji u najširem smislu označava države i kulture koje svoju tradiciju baštine u zapadnoj Evropi od srednjeg veka, pa sve do danas.
Za kulturna dostignuća zapadnog sveta koristi se izraz zapadna kultura ili zapadna civilizacija. Toj civilizaciji Srbi su podarili toliko toga da bi najblaže mogli da kažemo da >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << su svi ti napredni zapanjaci manje-više nezahvalni.
Slavni Ruđer Bošković osnivač je Milanske opservatorije. U istoriji će ostati zapamćen kao tvorac jedinstvenog zakona sile, dokazujući da postoji ne samo privlačenje, nego i odbijanje u naizmeničnom menjanju na malim rastojanjima među telima. Smatrao je da je elementarna čestica bez dimenzija izvor sile, a vreme i prostor je, nasuprot Njutnu, smatrao relativnim, pa se s pravom može nazvati pretečom Alberta Ajnštajna.
Kada već pominjemo Ajnštajna, ne treba kriti da je najzaslužnija za njegovu slavnu teoriju relativnosti upravo jedna Srpkinja – Mileva Marić Ajnštajn. Veliki ruski fizičar Avram Fedorovič Jofe svedočio je da je imao prilike da vidi tri najvažnija Ajnštajnova članka, koji su bili potpisani sa Ajnštajn – Mariti. Prezime Mariti zapravo je švajcarska verzija prezimena Marić, pod kojim je Mileva upisana u Gradski registar Kantona Cirih. Budući očajna što je ostala sa decom bez supruga, Mileva je Albertu 1925. godine u potresnom pismu zapretila da joj vrati originale znamenitih naučnih članaka, inače će otkriti ko je njihov pravi autor.
Svoju pretnju nikada nije realizovala. Među slavnim Srbima kojima zapadni dokumentaristi namerno sakrivaju srpsko poreklo su i Nikola Tesla, Mihailo Pupin i Milutin Milanković. Upravo ovi velikani su zaslužni što je zapadna civilizacija napredovala u pravcu koji mi danas poznajemo. Teslina naizmenična struja, zatim, povećanje dometa prostiranja telefonskih struja ''Pupinovim kalemovima'' i Milankovićev Kanon osunčavanja Zemlje predstavljaju vrhunske naučne domete.
Posebna istorijska pikanterija je što je jedan od najznačajnijih rimskih papa iz 16. veka bio Srbin. Papa Sikst Peti, poznat je po tome što je formirao znamenitu Vatikansku biblioteku i dao nalog arhitekti Domeniku Fontani da uradi presvođenje kupole bazilike Svetog Petra. Zahvaljujući njemu po Rimu su građene crkve, palate, ulice i fontane. Obnovljen je antički vodovod kojim je Rim snabdevan vodom. Od ''varoši'' koja je ostala iza velikog carstva, jedan Srbin je učinio da nikne ''srednjovekovna metropola''. Papa Sikst Peti je autentični utemeljivač moderne koncepcije evropskog grada.
Nadbiskup barski i primat srpski Andrija Zmajević u 17. veku i Vatikanska arhiva svedoče da je Papa Sikst Peti bio poreklom Srbin. Razlika je samo u detalju - da li se Sikstov otac u zavičaju (Boka Kotorska) prezivao Papić ili Šašić i da li je njegova porodica pripadala širem bratstvu Svilanovića.
Krajnje je vreme da Srbi, ma gde živeli ''pod nebeskim šarom'', postanu svesni veličine svojih slavnih predaka i da to ističu u svakoj prilici. Iako dela pomenutih velikana umnogome prevazilaze nacionalne okvire, ne treba dozvoliti da se istorijske činjenice izvrću i da se na jedan perfidan način sakriva sve što je srpsko. Istorijska nauka je tu da svedoči odakle je ko došao i koliko je ko doprineo razvoju savremenog sveta.
Srbija i velike sile: Bekstvo od vazalnog odnosa
